Zašto smo opsednuti poznatim ličnostima?

Da li je fasciniranost poznatima loša stvar? Nekada stvarno može postati apsurdna, a tu svakako imamo primer Tviter naloga "Anđelinina noga", koji je mnogima sasvim normalan

Tokom večeri dodele Oskara mnogim gledaocima je više zaokupilo pažnju to šta je Dženifer Lopez obukla nego koji je film dobio najviše Oskara.

Da li je fasciniranost poznatima loša stvar? Nekada stvarno može postati apsurdna, a tu svakako imamo primer Tviter naloga "Anđelinina noga"  koji je mnogima sasvim normalan i na kojem se nalazi slikana noga Anđeline Džoli na crvenom tepihu.

- Ljudi su socijalna bića, tako da je sasvim normalno da se interesuju za život bogataša. Interesuju se zato što potajno uz sav taj glamur žele da postanu kao oni, kaže Danijel Kruger, psiholog Univerziteta u Mičigenu.

Koristeći Tviter, Fejsbuk i ostale socijalne mreže, poznati stvaraju  "parasocijalnu" mrežu sa fanovima koji im se dive.

Prema rečima psihologa, parasocijalni kontakti mogu biti dosta od koristi fanovima koji imaju problem sa opštom socijalizacijom, koji nisu društveni. Na taj način, stupanjem u kontakt sa poznatima na virtuelan način se socijalizuju, tvrdnja je stručnjaka.

U Hetlandskom istraživanju sprovedenom na 348 studenata, studenti su popunjavali test procene samopouzdanja, a nakon testa od njih je zahtevano da napišu esej o omiljenoj poznatoj ličnosti. Nakon eseja, upitnik je ponovo popunjavan. Rezultati su pokazali da studenti koji su u početku procenjeni da imaju "manjak samopoštovanja" nakon pisanja eseja o poznatoj ličnosti u drugoj proceni su okarakterisani kao dosta sigurniji u sebe.

- To je zato jer studenti nakon pisanja eseja o omiljenoj ličnosti bukvalno usvajaju njihove karakteristike i zato se rezultati oba testa dosta razlikuju . Oni se osećaju bolje i sigurnije kada pišu o toj osobi, rekla je istraživač Šira Gabriel.

Koliko obožavanje neke ličnosti može povoljno uticati na ličnost pojedinca toliko može i negativno da utiče. Na primer, jedno je diviti se Anđelininom humanitarnom radu, a drugo je misliti o njoj noć i dan. Takvo obožavanje se pretvara u opsesiju.

(Isidora Danić)