SEKA: Homoseksualnost nije bolest!

Popularna pevačica podarila je svojim obožavateljima novu priču na svom blogu

Seka Aleksić poklonila je svojim fanovima novu priču. U svom najnovijem blogu, popularna pevačica pisala je o homoseksualnosti, za koju kaže da nije bolest.

Preporučujemo

Novi blog Seke Aleksić pod nazivom "Moj drug je gej" prenosimo u celosti.

"Kada bih izašla na scenu i redom pozdravljala svoju publiku po nacionalnoj, verskoj, seksualnoj osnovi, po bračnom stanju, po obrazovanju, po materijalnom stanju, pa zaposlene ili nezaposlene, pa crne, smeđe ili plave... ceo koncert bi mi se sveo samo na to, jednu pesmu ne bih stigla da otpevam! Uvek sam prihvatala različitost i obazirala se samo na to ko je kakav čovek, a ne ŠTA JE ON.  A šta u stvari on može da bude sem ljudsko biće sa svojim vrlinama i manama: dobar ili zao, vešt ili smotan, brz ili usporen, hiperaktivan ili flegmatičan? A već kakav je u duši postoje samo dve podele: dobar ili loš.

Na preporuku mog druga nedavno sam odgledala film „Molitve za Bobija", snimljen po istinitom događaju. Naime, Bobi se poverio bratu da je homoseksualac, brat govori njihovoj majci koja se potpuno razočara. Misli da će čestim odlaskom u crkvu, verom u Boga i molitvama njen sin da se „izleči". Takođe Bobi odlazi kod psihijatra, ali i posle psihoterapija  on ostaje to što jeste. Pod pritiskom svoje porodice on se seli u drugi grad. Međutim sve više tone u depresiju, obuzima ga osećaj  krivice, da je  izneverio svoje roditelje i jedne noći se baca sa nadvožnjaka, pada pod kamion i gine na licu mesta. Majka i ostatak porodice proživljavaju veliki šok. Ona se preispituje i u svom najvećem bolu savetuje se sa raznim ljudima i majkama koje su prošle kroz isto iskustvo. Tu se majka, Meri, nalazi u psihičkom procepu, sve više ulazeći u za nju potpuno nov svet i saznaje stvari koje do tada nije znala. No,na kraju filma šeta ulicom, u ogromnoj koloni sa majkama koje su prošle što i ona, porodicama i ljudima homoseksualnog opredeljenja.  Jednog momenta, u daljini vidi mladića kako sedi i posmatra ih, pričinjava joj se njen pokojni sin, prilazi mu i u plaču ga grli, mladić joj uzvraća zagrljaj.

Već sam pominjala svoju neutralnost. U velikm gradovima, prestonicama zemalja na zapadu se organizuju parade ponosa i razne ljubavne parade, koje okupljaju ljude različitih seksualnih opredeljenja. Mislim da naš Balkan, naša zemlja, posle svega što se izdešavalo, stagnacije kroz koju prolazimo, toliko problema i ljudi koji su na ivici egzistencije, gde broj penzionera pretiče broj zaposlenih, prosto nije spremna za jedan takav događaj. Doduše, sigurna sam da i kad bi se nekim čudom uspešno organizovao taj događaj veliki broj ljudi koji bi želeo da dođe ne bi došao – što zbog straha, što zbog toga što se stide.

Ne stidite se toga što jeste. Teško je biti drugačiji, a opet nije to ništa drugačije. Svako ima pravo da voli i da bira koga će voleti, svako ima pravo da vodi ljubav sa kim želi. Ne volim promiskuitet, varanje, poigravanje sa drugim ljudima, vođenje dvostrukog života, „sedenje na dve stolice"! To ne volim.

Volim da se ljudi vole, sa kim žele, kako ONI SAMI BIRAJU".

(Telegraf.rs)