Džoni Štulić: Konačno pevam ono što volim - narodnjake!

Lider "Azre" priznao da je "propevao prave stvari pod stare dane" i najavio tužbe protiv svih koji zloupotrebljavaju njegovo ime i ime legendarnog benda

Branimir Džoni Štulić retko daje intervjue, retko snima, a još ređe pristaje da svoju intimu deli sa fanovima. Iziritiran nedavnim otvaranjem rok kluba koji nosi njegovo ime u Sarajevu, reizdanjima raznih muzičkih kompilacija bez njegove dozvole, kao i zloupotrebi imena "Azra", Džoni je novinarki Dnevnog avaza ipak "otvorio dušu". U poluformalnom intervjuu rekao je da mu je dosta ljudi koji bi da zarade preko njegove grbače, otkrio da ne voli činjenicu da je mnogima idol, da prezire fan-klubove i priznao da je tek nedavno, obradama starih narodnjaka počeo da peva ono što voli.

- To otvaranje rok kluba, kafića nema veze sa mnom. Ja sam, načelno, uvek bio protiv toga. Mrzim idole, nikada nisam bio idol, nikome ne mogu da zabranim da mu budem idol, ali sigurno neću dozvoliti da to od mene rade. Ja sam protiv toga. To je prevara. Ima tamo miliona drugih imena - ima Ilidža, ima Igman, ima Himzo Polovina, ima njegovo vlastito ime, ali nikako ja, jer sam strogo protiv toga.

Nisam mogla ni pomisliti da znate da se taj kafić otvara u Sarajevu?

- Ni ja, ali rđa nađe rđu. Neka odmah promene ime, jer ću ih, naprosto, ganjati. Ja ne živim ni na čiji račun, a pogotovo ne živim na njihovim bankovnim računima. Neka mi se skinu sa moga. Protiv sam toga da me eksploatišu. To je za njihovu korist. Nije to što ja nemam ništa od toga nego sam protiv takvih stvari. Takvih stvari u moje vreme nije bilo i kafići su izvrsno radili. To je upereno protiv mene, a ja to nisam zaslužio i onda sam pogođen.

Čovek tu ništa ne može preduzeti?

- Može. Mnogo stvari se može, samo, to su stvari koje ništa dobro sa sobom ne nose. To je ružno, ja to izbegavam gde god mogu, ali... Niko me ništa ne pita. Ja sam protiv toga. Zbog tog istog razloga oni se ne usuđuju staviti "Bijelo dugme" i Merlina, znaju da će oni odmah reagovati. A za mene ih boli briga.

Ljudi koji vole "Azru", ovdje su to lepo dočekali.

- To nema veze. Ja isto volim mnogo stvari, ali to je moja lična stvar. Kafić je posao kao i svaki drugi, to uopšte nije naivno. To sve košta. Izvoli, radi na svoj račun, ja nemam veze s tim.

Pišete li?

- Završavam ovo što imam pa će to još ovu godinu potrajati. Ima toga mnogo. Kod latinice mi tri slova nikako ne odgovaraju - Dž, Lj, Nj. To, inače, nije problem, ali kad radiš indijska imena iz "Mahabharate", kod njih nije, recimo, "lj" nego "l" i "j". Zbog toga ubacujem tri ćirilična slova i onda nema nikakve zabune. I sada je to pismo kakvo treba da bude - svako slovo ima svoj znak. Ja sam slabo pismen čovek, nikada jezik nisam znao.

Slabo pismen?! A objavili ste 15 knjiga u Srbiji?

- Upravo se nepismeni ljudi bave izdavanjem.

Skromni ste?

- Uopšte nisam skroman. Dobro, nisam toliko nepismen, ali stvarno nikada jezik nisam znao. Pojma nemam o jezicima. Nabadam.

Kada ćete doći u Sarajevo?

- To ni ja ne znam. Stvarno. Uvek imam problema da to objasnim ljudima. Jer, to niko ne zna, ko ne zna. Gladan sitom ne veruje. Kada se maknem iz nekog, nazovimo to uslovno mog prostora, ja sam u spoljnom svetu. U tom svetu ja doslovce, bukvalno nemam šta da radim ako ne radim. I gde god sam - bilo to u hotelskoj sobi ili u palati ili na ulici - moram ili da zurim u zid ili da idem po kafićima. Šta drugo da radim kad ne radim? Mogu jedino da radim kad sam sam sa sobom ili na svom prostoru. Moram da radim 16 sati barem, ono ostalo idem na spavanje.

Dnevni avaz| Larisa Sarajlić - Ramović