MANDIĆ: Vraćao sam majkama sinove u kovčezima
- Bio sam portparol Arkanove garde, a na ratištu sam bio načelnik pozadine. Najmanje 40 svoojih saboraca sam sahranio. Najteže je kada roditeljima nosite kovčeg deteta. Teško sam to podneo i trebale su mi godine da se oporavim - kaže pevač, ali napominje da, ipak, ne mrzi nijednog hrvatskog kolegu
Pevač Oliver Mandić, nakon više od deset godina medijske pauze, najpre je nastupio u finalu "Beosonga", a sada govori i o prijateljstvu sa Željkom Ražnatovićem Arkanom, danima provedenim na ratištu, kao i o odnosima sa hrvatskim kolegom Oliverom Dragojevićem.
Preporučujemo
SKANDALOZNO: Država sirotinji deli bajatu hranu!
DIRLJIVO: Vučjak spasio ženu od samoubistva
- Bio sam portparol Arkanove garde, a na ratištu sam bio načelnik pozadine. Najmanje 40 svojih saboraca sam sahranio. Najteže je kada roditeljima nosite kovčeg deteta. Teško sam to podneo i trebale su mi godine da se oporavim. Bio sam poput ljudi koji pate od vijetnamskog sindroma. Pakao je to, užas - priseća se popularni pevač u razgovoru za dnevni list "Informer".
Mandića je na "prvu liniju fronta" odveo upravo njegov veliki prijatelj Željko Ražnatović Arkan.
- Željka znam od 1972. godine. Bili smo kao braća. Stanovao sam u ulici 27. marta 67, a on u broju 83. Nije voleo ljude koji puše, piju, loše ljude... Oduvek je bio takav. Cecu sam ja upoznao sa Željkom. To je bilo na proslavi Srpske dobrovoljačke garde u Erdutu. Pozvao sam drage kolege, Džeja, Nadu Topčagić, Cecu... Tako je počela njihova priča. Ceca mi je kao sestra. Mi se cenimo, volimo... Pre nekoliko godina otišao sam kod nje, pustio joj pesmu "Vreme za ljubav ističe" i ona se rasplakala. Istog dana smo otišli u studio i snimili tu pesmu - kaže Mandić.
(M. S. / Izvor: Informer)