ZATVORENA VRATA HOLIVUDA: Zašto Srbija 28 godina nije imala kandidata za "Oskara"?

Od 1985. i "Oca na službenom putu" nismo imali nominaciju za "Oskara". Kusturica: "Kriva politika!" Bajić: "Nemamo lobi u Holivudu" Paskaljević: "I dalje nas gledaju kao loše momke"

Kada je početkom januara Američka filmska akademija saopštila koji su filmovi nominovani za "Oskara", na spisku se nije našlo ostvarenje "Kad svane dan" Gorana Paskaljevića, koje je bilo srpski kandidat u kategoriji za najbolji strani film.

Preporučujemo

Time se nastavio neslavni niz koji traje još od 1985. i "Oca na službenom putu" Emira Kusturice, koji je bio poslednji kandidat tadašnje Jugoslavije za "Oskara".

Po mišljenju poznatih srpskih reditelja, razlozi za ovakvu situaciju su brojni − od očajnog stanja srpske kinematografije, nepostojanja lobija u Holivudu, loše selekcije naših kandidata, do uticaja politike.

Goran Paskaljević kaže da je s minimalnim novčanim sredstvima odvojenim za promociju i bez jakog američkog distributera nemoguće osvojiti "Oskara".

- Mi smo dve nedelje bili u Americi. Iako je naša prezentacija bila odlična, a sale pune na svakoj projekciji, nismo uspeli ništa da uradimo. Makedonci su potrošili pet puta više novca od nas! U konkurenciji je bilo više od 70 filmova, a bez jakog američkog distributera ne možemo ništa da očekujemo. Jednostavno, problem je nedostatak para za promociju, ali i politika. U Holivudu je odavno o Srbima stvorena slika kao o lošim momcima. Mada se to polako menja, naši filmovi se i dalje teško probijaju u Americi. Ali, važno je biti stalno prisutan, jer će se situacija promeniti nabolje, valjda - objašnjava Paskaljević.

Uz Izrael i Poljsku (po devet nominacija) i Meksiko (osam nominacija), ukoliko uračunamo tu jugoslovensku kinematografiju, nalazimo se na čelu liste zemalja s najviše nominacija bez osvojenog "Oskara".

(A. Novaković)