ERLEND LU: Srpske psovke su lekovite

Norveški pisac govori o svom novom romanu u kojem se spominje Beograd, naša famozna tradicija psovanja, o Norveškom premijeru, strahu od trudnica i Brejvikovom zločinu

Čuvam tople uspomene na Beograd, dobri su to i jaki ljudi... ali zaista mnogo psuju - kaže Jens Stoltenberg, aktuelni premijer Norveške, kao junak romana Erlenda Lua "Fvonk", koji je kod nas objavila "Geopoetika", u prevodu Radoša Kosovića.

Preporučujemo

"Fvonk" je priča o neobičnom i neočekivanom prijateljstvu između Fvonka - sredovečnog autsajdera, sa apsurdnim opsesijama i strahovima, koji ne zna kako da se izbori s "nekulturom" i Jensa Stoltenberga, koji je starajući se o državi, izgubio sebe i jednostavan život.

Poznati norveški pisac govori o novoj knjizi u kojoj u prepoznatljiv humor unosi i dozu ozbiljnosti i filozofskog promišljanja o unutarnjem duševnom mraku.

Zašto ste odlučili da jedan od glavnih likova bude stvarna ličnost, i to baš premijer Norveške?

- Fascinira me moć koju imaju ljudi poput Stoltenberga, i koliko mesto premijera može da promeni čoveka tokom godina. Postoje neke stvari u vezi sa kojima premijer ne može da bude iskren u javnosti. Želeo sam da istražim njegov unutrašnji život, želje i njegovu detinjastu stranu. I svidela mi se ideja da iskoristim odlike živog i aktuelnog premijera, umesto da ga izmišljam.

Da li ga poznajete?

- Ne. Sreo sam ga na jednom prijemu, video ga samo na nekoliko minuta.

Da li je čitao vaš roman?

- To ne znam. Neko ga je verovatno obavestio da postoji moja knjiga. Znam da su tražili da se izjasni o romanu u jednoj televizijskoj književnoj emisiji, ali je odbio. Njegov kabinet saopštio je onda kako bi Jensov otac, bivši ministar i diplomata, mogao to da uradi umesto njega, ali nije bilo ništa ni od toga.

Dajete li nam kroz Fvonka primer Norvežanina ili uopšte Evropljanina našeg doba?

- Mislim da Fvonk može da bude bilo ko, iz bilo koje zemlje. On je nesrećan čovek, i ima loše iskustvo sa kolegama sa posla. Umešan je, takođe, u neke mahinacije u firmi za koju radi, i to ga je slomilo.

Koliko je velika tragedija na ostrvu Utoja, koja se pominje u romanu, uticala na stabilno društvo Norveške i njenu književnost?

- Stabilnost našeg društva nije ugrožena, iako smo bili i još smo šokirani što je jedan naš čovek, usamljenik koji je imao probleme sa roditeljima i društvom uopšte, bio u stanju da počini takvo zverstvo. Toliko smo navikli na društvo koje se brine o svemu, a ipak, unutrašnji bol i ludilo te osobe nije bilo otkriveno. To nam je usadilo jeziv osećaj. Književnost sada počinje da se bavi tim stvarima. Mislim da ćemo uskoro videti mnogo takvih dela. -

Brejvikov zločin direktno je uticao i na ovu knjigu?

- Već sam je završio kada se to dogodilo, pa sam je malo izmenio, tako da se priča, prvobitno smeštena u 2011, sada odvija u 2012. godini. Taj užas je tako u romanu smešten godinu dana u prošlost, i jedan je od razloga zašto je Jens umoran i nesrećan. -

Jens otkriva Fvonku i bogatu srpsku tradiciju psovanja, i po tom modelu pravi sopstvene nizove sočnih psovki koje imaju okrepljujuće dejstvo. Kako ste se vi upoznali sa ovom našom kulturom?

- Čuo sam još ranije za famoznu srpsku tradiciju psovanja. Kada sam bio u Beogradu 2010. godine, razgovarao sam o tome sa ljudima u mojoj srpskoj izdavačkoj kući, i dali su mi nekoliko primera. Kasnije sam im elektronskom poštom slao još pitanja na tu temu, i dobio zaista živopisna uputstva za psovanje. Moram da im zahvalim na tome.

Šta nam poručujete kroz ovu epizodu sa psovkama?

- Ne šaljem poruke. Literatura sa jasnim porukama čini me veoma sumnjičavim. Ali dopala mi se ideja o premijeru pod stresom koji se bodri i teši psovanjem. -

Pišete li novi roman?

- Pišem nekoliko filmskih scenarija, i jedan od njih pretočio sam u kratki roman. Mislim da će biti objavljen u martu. -

STRAH OD TRUDNICA

Fvonk ima i strah od trudnica. Da li je to komentar na beskrajne privilegije koje trudnice imaju u vašoj zemlji?

- Jeste, na neki način. Te privilegije su sjajne i važne, ali je pozicija trudnica takođe i prilično smešna. Kao da su svetice. A tu je i opsednutost mladošću, čistotom, zdravljem, zdravom hranom i vežbanjem, koja se nudi za komentar i ismevanje. Sjaj skandinavskih trudnih žena mora da nervira i provocira one koji gledaju sa strane.

SUDBINA EVROPE

Kako iz Norveške vidite budućnost Evrope?

- Norvežani misle da će netaknuti izaći iz krize sa kojom se suočavaju druge zemlje. Imamo našu naftu i svoju tvrdoglavo verovanje da je bolje ostati sa strane nego prihvatiti da pripadamo Evropi i da bi trebalo da delimo istu sudbinu sa ostalima, u dobru i u zlu. Mislim da će Evropa prevazići sadašnje probleme, ali čini mi se da je važno da se nacije međusobno pomažu umesto što okrivljuju jedna drugu.

(M. R. / Izvor: Večernje novosti)