Usvojila je 47 dece, pevala za Tita, Hruščova i Gadafija... Esma Redžepova je bila svetska zvezda, ali uvek se vraćala u svoje Skoplje (VIDEO) (FOTO)

Na prvom "Festivalu romske muzike i pesme" održanom 1976. godine u Čandigaru, u Indiji, Esma je zvanično proglašena za kraljicu romske muzike

Iza Esme Redžepove, koja je jutros preminula u Skoplju u 74. godini, ostalo je ogromno muzičko nasleđe, pesme za sva vremena, pesme kojima bi svi na Balkanu trebalo da se ponose. Bez obzira na to što je imala neverovatnu karijeru, Esma je uvek govorila da je njen najveći uspeh u životu što je 47 dece usvojila, odgajila i izvela na pravi put.

Preporučujemo

GLAS KOJI UDARA PRAVO U SRCE! Zbogom kraljice Roma! Ovako je pevala Esma Redžepova! (VIDEO)

A na osnovu njenog života mogao bi, ili bolje rečeno, morao bi da se snimi film. Jer, Esma to sigurno zaslužuje.

Još kao mala devojčica, Esma je sanjala da postane pevačica. San joj se ostvario, a kasnije je krunisana kao kraljica romske muzike, poznata i cenjena u celom svetu. Pevala je pred velikim državnicima – Titom, Gadafijem, Hruščovom, Sadamom Huseinom, Rezom Pahlavijem, Indirom Gandi... Obišla je četiri kontinenta – i to nekoliko puta, a njeni koncerti su uvek bili dupke puni. Mogla je da živi u bilo kojoj svetskoj prestonici, ali se uvek vraćala kući, u njeno rodno Skoplje.

Rođena je 8. avgusta 1945. godine u užem centru grada, u ulici “Ivo Lola Ribar” br. 20, u kući koja više ne postoji. Iako je na tom mestu iznikla ogromna zgradurina, Esma je često prolazila tuda sećajući se svog detinjstva koje je bilo i teško i veselo.

- Najviše sam se igrala sa dečacima. Bilo ih je 13 iz moje ulice i komšiluka. Sa njima sam igrala lopte, krpenjače. Veliku čarapu bismo napunili krpama, a ja sam uglavnom bila golman, mada sam ponekad bila i “jedanaestica”. Devojčice me zbog toga nisu zadirkivale jer sam se ja u to vreme, kao dete, više osećala kao muško, nego kao žensko - pričala je Esma pre nekoliko godina.

Njen prvi kontakt sa muzikom je bio preko filmova, ali je počela da peva i igra zahvaljujući ocu Ibrahimu koji je obožavao muziku. I sam je svirao tarabuku, bubnjeve i druge udaračke instrumente, a i pevao je veoma dobro. Ponekad, kada nije čistio cipele, svirao je u mahalskom bendu na romskim svadbama i proslavama.

- Još kao malu decu, otac nas je, pogotovo u zimskom periodu, terao da u kući napravimo neki program. Starija deca - Sajka i Redžep nisu bili toliko zainteresovani, ali smo ja, Jaša, Fari i Emina obožavali da igramo i pevamo. Otac bi u ruke uzeo tarabuku, druga deca daire ili neki drugi udarni instrument, a moja sestra Jaša nikad nije htela da svira. Jedan od braće, Fari, koji je igrao u KUD “Kočo Racin”, obožavao je da igra, a ja sam jedva čekala da dođem na red. Kad bi me otac prozvao, ja bih poskočila od sreće. Otac bi lupao na tarabuci ili na “tumbrlaci”, a ja sam igrala i pevala ono što sam sama komponovala. Braća i sestre su mi se smejali koliko sam se ja uživila, koliko sam to volila i koliko sam to ozbiljno shvatala. Njihovo zadirkivanje mi nije prijalo, nije mi bilo svejedno, pa sam im jednog trnutka rekla: “Šta se smejete, videćete, jednoga dana ću biti najveća pevačica koja postoji - prisećala se Esma.

Još kao devojčica ona je bila veoma uporna. U osnovnoj školi “Goce Delčev” puno je pevala. Igrala je i u folkloru, u školskim dramskim predstavama. Njena škola je uvek uzimala sve nagrade tamo gde je Esma nastupala.

- Jednog dana pozvao me je direktor škole i rekao mi da će me voditi u Radio Skoplje da pevam. Odgovorila sam mu: “Moji roditelji mi neće dozvoliti”, a on će na to: “Ja ću im reći da moraš da predstavljaš školu i da ćeš za to dobiti novac - napomenula je Esma i nastavila:

- Direktor je, ipak, došao kući kod nas i mom ocu rekao da treba da nastupim u ime škole, a potom me uveče odveo u emisiju Radio Skoplja “Mikrofon je vaš”. Ja sam otpevala, a oni su to snimili. Ta emisija je išla svakog utroka uveče. To veče kada je trebala da bude emitovana ja navalim na moje roditelje da ranije legnu i što pre zaspu, samo da me ne bi čuli. Imali smo neki stari radio “Kosmaj”, a otac i majka su obožavali da slušaju baš tu, u to vreme najpopularniju emisiju “Mikrofon je vaš”. Jedva su čekali dan kad Stevo Teodosijevski vodi tu emisiju. Nisam uspela da ih nagovorim da legnu, a kada su me na radiju pitali kako se zovem, i ja im odgovorila Esma Redžepova, roditelji su se samo pogledali. “Koji si razred”, pitaju me oni, a ja im kažem “peti”. “Koliko godina imaš ?”. Kažem, “Saću još malo pa 11, za jedno šest meseci”. Pitali su me i u koju školu idem, a ja kažem u “Goce Delčev”. Kada su sve to čuli, moji roditelji se pogledaše, a otac će:

“Je li Ćanija, je l' ovo naše dete? Vidiš, pričaju sa Esmom Redžepovom”. Majka će na to: “Šta je s tobom Ibrahime, eno je Esma, tamo u krevetu spava”. Roditelji su mislili da je taj program išao uživo. Nisu znali da je to bio snimak, a govorili su kako ta devojčica lepo peva”.

- U emisiji “Mikrofon je vaš” nisam pevala “Čaje šukarije”, već "Abre babi sokerđan" i sa njom sam pobedila. Moji roditelji nisu znali tu pesmu. Komponovala sam je za to veče da me roditelji ne bi prepoznali jer su znali “Čaje šukarije” i sve druge moje pesme. Sutradan, svi čistači cipela koji su radili pored moga oca su mu čestitali veleći: “Ibrahime, pevala je tvoja Esma, srce malo kako lepo peva. Dobila je prvu nagradu i veeelike pare - govorila je Esma.

Ta nagrada je u to vreme bila prilično visoka, iznosila je koliko tri tadašnje plate. Esma je uzela zasluženi novac, ali je bio problem gde da ga čuva i kako to reći roditeljima.

- Nekoliko dana sam novac čuvala u donjem vešu. Kada je došlo vreme za kupanje, ja se skinem, a iz gaća koje su iznad kolena bile stegnute lastikom, ispadoše pare koje sam tu krila. Kada je moja mama videla koliko je novca ispalo, ljutito me upita: “Odakle ti ove pare” ? Slagala sam da je to iz škole, da je to novac koji sam od dece sakupljala da kupimo “Kekec”. “Nije istina, tu ima mnogo para”, počela je da viče majka. “Priznaj, odakle ti pare, sa tim novcem može da se kupi na hiljade brojeva “Kekeca”. Na kraju sam joj priznala da sam novac zaradila pevajući. “Ono što ste slušali na radiju u emisji “Mikrofon je vaš”, to sam bila ja. Pobedila sam, osvojila prvu nagradu i dobila pare”. I otac se bio malo naljutio, ali ga je brzo prošlo. Sutradan sam otišla u prodavnici i svakome kupila po nešto. Roditeljima, braći, sestrama. Kada sam došla kući i donela sve poklone, mami sam kupila zlatne minđuše i materijal za kostim, svakome po nešto, a mama me upita: “Šta si sebi kupila”. Kažem, “nije bilo više para”. A ona će: “Ludo jedna, mogla si nama da smanjiš i sebi nešto da kupiš - uz široki osmeh se prisećala Esma.

Par dana kasnije kod njenog oca Ibrahima je došao Stevo Teodosijevski, koji je u to vreme radio kao korepetitor na Radio Skoplju, sa predlogom da je školuje i da joj bude mentor do 18 godina.

- Kada su to čuli, moji su zabezaknuto rekli: “Kako, bre, do 18 godina, pa ona mora da se uda”. Tada su se devojčice udavale sa 13 - 14 godina. Stevo im reče: "A, ne, ugovor sa mnom treba da bude do 18 godina”. Ja tada još nisam imala 11. godina, pa, ipak, sam ucenila oca. Rekla sam mu "ako mi ne dozvolite, ja ću se obesiti. Ja hoću da pevam". Onda su se mama i tata dogovorili i potpisali ugovor sa Stevom i tako sam prešla u njegov ansambl "Teodosijevski". Kada nisam išla u školu, a to je bilo subotom i nedeljom i tokom raspusta, počela sam sa Stevom da gostujem i pevam svuda po Srbiji i bivšoj Jugoslaviji - izjavila je Esma i priznala da se ljubav prema Stevi tek kasnije rodila.

- Ja nisam imala dečka do 23. godine. Ljubav je planula tek kada sam se udala za Stevu. Meni je bilo važno da postanem pevač. Kao devojka nisam bila zaljubljive prirode. Bila sam divljakuša. Interesovalo me je samo pevanje, karijera...

Kada je završila osmi razred, iz Skoplja se 1960. godine sa Stevom preselila u Beograd, gde je nastavila školovanje. Za Stevu se udala sa 23 godine iako je on od nje bio stariji 22 godine. “Ta razlika u godinama mi nije smetala, ali, vidite, ostala sam udovica u 51 godini", objasnila je svojevremeno Redžepova.

Esma je održala više od 22.000 koncerata, a jedna trećina ih je bila u dobrotvorne svrhe. Sa ansamblom “Teodosijevski” je snimila 108 singl ploča, 20 long – plej ploča, 32 audio kasete, 15 kompakt diskova, šest video kaseta i bezbroj radio i televizijskih emisija. Pojavila se i u šest dokumentarnih filmova.

Za dugogodišnji rad na muzičkoj sceni, a na bazi kriterijuma SOKOJ, Esma je proglašena za istaknutog estradnog umetnika i jedinstvena je koja je to priznanje dobila na osnovu zasluga, a ne prema radnom stažu.

Na prvom "Festivalu romske muzike i pesme" održanom 1976. godine u Čandigaru, Indija, Esma je oficijalno proglašena za kraljicu romske muzike, a 1992. godine, na velikoj zapadnoevropskoj turneji je imenovana za "Primadonu evropskog pevanja".

Ona je jedini folk pevač, nosilac ove nagrade.

(D.J.)