SKUNK ANANSIE, INTERVJU: Srbi, vi ste ludi, jedva čekamo da ponovo sviramo za vas! (VIDEO)
- Pre svega, hvala vam što ste uz nas, i što nas volite sve ove godine. Veoma smo uzbuđeni zbog nastupa u Kragujevcu - poručio je Mark Ričardson, bubnjar grupe "Skunk Anansie" za Telegraf
Britanski sastav "Skunk Anansie" je 1995. svet osvojio na prepad, fantastičnim albumom "Paranoid & Sunburnt", a numere "Selling Jesus", "Weak", "I Can Dream" i "Hedonism" su, tu negde, oko dva ujutru, bile neizbežne na svakoj žurki... a često i ranije kada je trebalo oterati "padobrance" željne drugačijeg zvuka.
Žestoki Englezi predvođeni moćnom pevačicom Skin su i posle 22 godine u istoj formi, a uoči koncerta koji će 23. juna održati na "Arsenal festu" u Kragujevcu, bubnjar Mark Ričardson je u intervjuu za Telegraf okrio zašto članovi "Skunk Anansie" uživo uvek gaze punom snagom, da li su "prodali svoje duše za pare" i koliko im je važno što ponovo sviraju u Srbiji.
Posle šest godina, ovo će biti vaš drugi nastup u Srbiji. Prethodni put ste u Beogradu snimali spot za numeru "My Ugly Boy"... Šta vam je najviše ostalo u sećanju?
- Sećam se snimanja na napuštenom parkingu, i gomile devojaka u donjem vešu! Oh, i taj koncert je bilo ludački. Srpski fanovi su nas tada osvojili za sva vremena, i super smo uzbuđeni što nastupamo ponovo u Srbiji.
Imate novi album "Anarchytecture", da li ste zadovoljni reakcijama publike?
- Album je veoma dobro primljen kod fanova. Naravno, mi pravimo muziku koju mi želimo, a neki bendovi to ne rade, i prate ono što pretpostavljaju da obožavaoci žele... Ali, mi snimamo samo onu muziku koja nas čini srećnim i ne nastojimo da u svakom trenutku, po svaku cenu, ispunimo očekivanja, svih fanova.
Uvek ste bili grupa sa stavom, sa jasnim, ponekad bolnim, ali iskrenim mišljenjem o svetu... I, ko danas prodaje Isusa?
- Isti ljudi koji su to radili i 1993, kada je pesma napisana. Pljačka usred dana, u udarnom terminu na televiziji. Kako je, pobogu, to i dalje legalno? (Numera "Selling Jesus", koja govori uglavnom o religiji, je podigla veliku prašinu, a iskorišćena je u sjajnom trileru "Strange Days" Ketrin Bigelou, prim. aut).
Ljudi se danas plaše mnogih stvari - pravih i umišljenih opasnosti, terorizma, nezaposlenosti, pa čak i društvenih mreža. Da stavimo vaše pesme u u malo drugačiju perspektivu, da li smo slabi (Weak), naivčine (Suckers) ili možda, samo žrtve (Victim/s)?
- "Weak" i "Victim" je Skin napisala na osnovu svojih iskustava, i predstavljaju odraz njene lične snage. Sa druge strane, "Suckers" je drugačija pesma, instrumentalni prolaz koji možete shvatiti na koji god način želite. Ali, ti strahovi koje pominjete su stvarni i sve su jači. Međutim, besmisleno je da o tome ovde pričamo, jer taj problem je preveliki. Pomenuću samo ovo, naša numera "Little Baby Swastika" je, na žalost, i danas aktuelna, kao i onda kada je napisana, a to dovoljno govori.
Tokom godina jedna stvar se nije promenila - vaši koncerti su i dalje puni neverovatne energije. Šta vas drži u životu i tera napred?
- Volimo ono što radimo. Iako zvuči kao kliše, mi smo porodica. Vodimo računa jedni o drugima, delimo dobre i loše stvari, nerviramo se međusobno, ponekad se ponašamo kao ljubomorna deca... Ali, kada izađemo na binu, mi smo "Skunk Anansie" i to znači da ćemo dati sve od sebe na koncertu. I bez obzira na sve, uvek se trudimo da damo svoj maksimum. Naši fanovi rade naporno za svoj novac i odabrali su da ga potroše na naš koncert, i najmanje što možemo da uradimo je da im vratimo tako što ćemo svirati svom snagom na sceni.
Za razliku od mnogih muzičara, vi niste prodali dušu zbog novca. Da lis te razmišljali o tome da promenite nešto u svom muzičkom stilu?
- Uvek eksperimentišemo sa različitim stilovima i svaka naša numera ima posebnu atmosferu i ritam... Mada, mislim da smo ipak prodali svoju dušu, samo ne na način na koji ste vi mislili. Kada smo odabrali ovakav način života, odabrali smo da se svesno odreknemo važnih stvari, druženja sa prijateljima i porodicom... stvari koje ljude povezuju sa stvarnim svetom. Mi radimo veoma naporno da ne postanemo uobražene drkadžije! Ulažemo ogroman trud da posetimo svoje familije kada smo mrzovoljni, da se vidimo sa prijateljima, iako smo tek izašli iz busa i mrtvi smo umorni... Ali, ako to ne uradimo, naći ćemo se u nezdravom mehuru ega i sra*a.
Za kraj, imate li poruku za vaše obožavaoce u Srbiji?
- Ne možemo da dočekamo da vas ponovo vidimo. Ali, pre svega, hvala vam što ste uz nas, i što nas volite sve ove godine..
(A. Novaković)