Šta čitaju srpski pisci?

U anketi Tanjuga učestvovali su Dragoslav Mihailović, Gojko Božović, Matija Bećković, Milovan Vitezović i mnogi drugi. Naši istaknuti pisci čitaju mahom antologijska dela, ali neki se "pale" i na jeftine krimiće i popularnu tursku seriju "Sulejman Veličanstveni"

Uoči Svetskog dana knjige, 23. aprila, Tanjug je pitao srpske pisce različitih generacija i poetika šta trenutno čitaju.

Dragoslav Mihailović, Gojko Božović, Matija Bećković, Rajko Petrov Nogo, Dejan Stojiljković, Milovan Vitezović, Vladimir Kecmanović, Mirjana Ðurđević i Vladislav Bajac otkrili su da ponovo čitaju antologijska dela, ali su neki priznali i da su "pali" na jeftine krimiće i da gledaju popularnu tursku seriju "Sulejman Veličanstveni".

Akademik Dragoslav Mihailović upravo čita "Zapise iz mrtvog doma " Fjodora Dostojevskog, eseje Leona Koena "Ogledi o poeziji" i sećanja svog sapatnika sa Golog otoka Miroslava Kovačevića "Gde nestade car Nemanje blago".

- Sve što se odnosi na Goli otok me zanima, a sada je sve manje svedoka, nekoliko destina, i to je razlog zašto čitam Kovačevićeva sećanja - objasnio je pisac romana "Kad su cvetale tikve" i " Petrijin venac".

Zapitan šta ga je podstaklo da se vrati Dostojevskom, Mihajlović je rekao da je dela ruskog klasika čitao, i to više puta u originalu.

- Dok sam šetao, u izlogu jedne antikvarne knjižare video sam da imaju prevedenog Dostojevskog, pa sam odlučio da ćerki, koja nije čitala "Zapise", kupim prevod. Sada iznova, sa velikim zadovoljstvom čitam, uživam u tom teškom, mučnom štivu - dodao je on.

Mihailović je preporučio čitaocima zbirku pripovedaka Dejana Tijaga Stankovića "Odakle sam bila, više nisam", koju je, kako kaže, upravo pročitao i izuzetno mu se svidela.

Iskusni urednik, književni kritičar, osnivač izdavačke kuće "Arhipelag" i pre svega pesnik Gojko Božović u svom odgovoru otkriva da mu poezija pruža najveće zadovoljstvo i kao čitaocu.

- Trenutno čitam poslednju knjigu pesama Zbignjeva Herberta "Epilog oluje". Čitam je iznova, ne znam koji već put, ali se ova Herbertova knjiga, kao i svaka velika poezija, samo tako i može čitati, sa strašću i uzbuđenjem i sa stalnim otkrićima u novim čitanjima. Herbert je mera pesništva, a ova knjiga je njegov veliki epilog - rekao je Božović.

Još jedan akademik, koga je pesničko stvaralaštvo uvelo među besmrtnike, Matija Bećković, dao je neočekivani odgovor - on upravo čita rukopis koji još nema ni naslov, a dobio ga je od reditelja Baneta Sekulića.

- Sekulić, kao verni i stalni pratilac akademika Milorada Bate Mihajlovića, godinama je zapisivao sve što je ovaj slikar govorio, pa je to neka vrsta "Batinih memoara" - kazao je Bećković.

On je priznao da su zapisi bili za njega veliko iznenađenje, jer je verovao da je sve što je Bata pričao zauvek otišlo sa njim u grob.

- Ispostavilo se da ništa nije izgubljeno, jer se našao Sekulić, koji ga je pratio i beležio sve one njegove nezaboravne usmene eseje - ispričao je pesnik, čiju poemu "Vera Pavladoljska" gimnazijalci sada imaju kao lektiru.

Bećković je otkrio da se obratio direktoru "Službenog glasnika" Slobodanu Gavriloviću da pogleda Sekulićeve zapise, i da su oni potom prosleđeni uredniku Branku Kukiću, jednom od najboljih znalaca knjiga o umetnicima i umetnosti.

- To će biti prava velika monografija jednog velikog slikara - predviđa Bećković, i na kraju citira Mihajlovićeve reči: "Majka me je pomilovala samo jednom. Mislila je da spavam".

Bećković zaključuje da su samo te reči dovoljan razlog da se objavi taj dragoceni rukopis.

Pesnik Rajko Petrov Nogo bez razmišljanja je odgovorio da je "dobrotom izdavača došao u posed "Sabranih dela" Ive Andrića u 20 tomova, i da sada iznova čita i prelistava ono što je čitao čitavog svog veka".

Za Noga je uzbudljivo otkriće da je celokupan Andrićev opus priređen hronološkim redom, te da sada ima priliku da bude "iznenađen nečim poznatim", jer su sva dela smeštena u kontekst svog nastanka.

Dejan Stojiljković, jedan od "mladih lavova" srpske proze, koji je, ne napuštajući rodni Niš, pokazao da se može postati bestseler pisac i osvojiti i nagrada "Miloš Crnjanski" sa " Konstantinovim raskršćem", a koji je sada u žiži interesovanja sa "Dugim noćima i crnim zastavama", otkrio je da kroz čitanje upravo otkriva novog izdavača stripova iz Gadžinog Hana

- Čitam dva stripa u izdanju malog izdavača "Arkona" iz Gadžinog Hana, prvog južnosrbijanskog izdavača licencnih izdanja stripovskog giganta "Bonelija", kazao je Stojiljković, i dodao da je pitanju kombinovana epizoda Martija Misterije i Natana Nevera sa sjajnom pričom i još boljim crtežom.

- Od proze, uživam u romanu-prvencu vrsnog pripovedača Adrijana Sarajlije "Ogledalo za vampira". Vešto skrojena priča, izuzetan stil, zanatska potkovanost, na kojoj mnogi mogu da zavide mladom autoru - odgovorio je on.

(Izvor: Tanjug)