Pesme Balkana kao džez standardi

Amira Medunjanin, Bojan Zulfikarpašić i Nenad Vasilić na zatvaranju Nišvila

Svojevrsna all stars postava muzičara poniklih na ovim prostorima: Amira Medunjanin, Bojan Zulfikarpašić i Nenad Vasilić nastupiće poslednjeg dana Nišvila, u nedelju, 16. avgusta. Osim što su, pojedinačno gledano, poslednjih godina u evropskim razmerama sigurno među najcenjenijim i najaktivnijim muzičarima - Amira, Bojan i Nenad veoma često sarađuju na zajedničkim projektima čiji je zajednički imenilac – savremeni džez pogled na muzičku tradiciju sa ovih meridijana.

Poznati muzički kritičar Gart Cartwright nazvao je Amiru Medunjanin „bosanskom Bili Holidej“ poredeći način na koji se ona igra sa sevdahom, nalazeći novi kontekst i formu u tradiciji staroj stotinama godina. Ova rođena Sarajka, sevdalinku je čula od svoje majke i ubrzo joj je postalo jasno da će to biti njen životni put. Pažnju muzičke kritike i publike skrenula je gostovanjem na albumu sastava Mostar Sevdah Reunion „A secret gate“ (2003. godine), a pre tačno 10 godina objavila je prvi samostalni album („Rosa“) koji je dobio odlične kritike u celoj Evropi, i posebno u Velikoj Britaniji. Naredna izdanja samo su potvrdila hvalospeve da je Amira Medunjanin umetnica koja je izgradila svoj stil, dovodeći stare tradicionalne pesme do nivoa (mnogi bi rekli - savršenstva) koji će biti teško nadmašiti. Zato, kada muzikolozi sa zapada treba da objasne (i za naše balkanske prilike teško „prevodljiv“) pojam „sevdah“ – dovoljno je da puste nešto sa albuma Amire Medunjanin.

Pianista Bojan Zulfikarpašić, u Francuskoj gde živi i radi više od četvrt veka, poznatiji kao Bojan Z, rođen je u Beogradu, a klavir je počeo da svira kada je imao pet godina. Još u tinejdžerskim godinama svirao je džez sa različitim beogradskim postavama, a 1989. godine proglašen je za najboljeg mladog džez muzičara u Jugoslaviji. Kako sam kaže, za tradicionalnu muziku Balkana zainteresovao se još kada je svirao u vojničkom orkestru tokom služenja vojnog roka, što je uticalo na njegov dalji rad. Krajem osamdesetih, preselio se Pariz i ubrzo uspostavio saradnju sa vodećim francuskim muzičarima (Henri Texier, Noël Akchoté, Julien Lourau, Magic Malik, Marc Buronfosse...). Prvi album pod svojim imenom obajvio je 1993. Godine („Bojan Z Quartet“ za poznatu džez etiketu „Label Bleu“), za kojim je usledio „Yopla!“, a 1999. godine učestvovao je u multietničkom projektu „Roots“ zajedno sa muzičarima iz Alžira (Karim Ziad), Turske (Kudsi Erguner) i Makedonije (Vlatko Stefanovski). Izdanje koje mu je donelo još širu popularnost u svetskim džezerskim krugovima je solo klavir album „Solobsessions“ iz 2001. Godine. Na narednim izdanjima sarađivao je i sa američkim mnogim američkim i francuskim muzičarima (Scott Colley, Nasheet Waits, Ben Perowsky, Ari Hoenig, Remi Vignolo...), a poslednjih godina se uspešno bavi i producentskim poslom (albumi Amire Medunjanin, Mišela Portala...). O Zulfikarpašićevom rejtingu u Francuskoj, ali i šire - dovoljno govore nagrade i titule: godine 2002. dobio je najveće priznanje Francuske vlade u domenu umetnosti – titulu „Chevalier de l'Ordre des Arts et des Lettres“, kao i nagradu za muzičara godine „Prix Django Reinhardt“ koju dodeljuje Francuska akademija za džez, a 2005. godine proglašen je za najbočljeg evropskog džez muzičara.

Ako je Bojan Z poslednjih decenija najuspešniji srpski džez muzičar u evropskim razmerama, onda je kontrabasista, kompozitor i aranžer Nenada Vasilić – sigurno najuspešniji niški džezer u inostranstvu. Posle završene srednje muzičke škole u Nišu, Vasilić je otišao na studije džeza u Grac i ubrzo zauzeo istaknuto mesto na austrijskoj džez sceni, o čemu svedoči i činjenica da je kao „sideman“ često učestvovao i u veoma relevantnim internacionalnim postavama koje su predvodili pevači Mark Murphy i Sheila Jordan, ili trubač Stjepko Gut. Godine 1998. Vasilić je osnovao svoj džez kvintet na čijem repertoaru nema „klasičnih“ američkih džez standarda, već je fokus bačen na fuziju evrospkog džeza i improvizovane muzike sa melodijam i ritmovima iz ogromne riznice tradicionalne muzike Balkana. Ovakav koncept doživeo je veliki uspeh, pa su tim tragom krenuli i mnogi drugi muzičari, tako da poslednjih godina gotovo da nema austrijskog džez benda koji na repertoaru nema obradu neke tradicionalne pesme sa ovih prostora. Osim kao lider sastava i čest gost na albumima drugih muzičara, Nenad Vasilić je snimio i odlično ocenjen solo kontrabas album „The Art of Balkan Bass“.

Posvete Bili Holidej i Frenku Sinatri

Nišville džez festival će se pridružiti obeležasvanju stogodišnjica rođenja Bili Holidej i Frenka Sinatre. Osim programa bugarskog pevača Vasila Petrova posvećenog Sinatri, hommage ovim velikanima vokalnog džeza daće još nekoliko učesnika Nišvila – između ostalih i Yildiz Ibrahomiva koja nastupa uz pratnju big benda turskog ratnog vazduhoplovstva „Eagles of Jazz“, ali i Amira Medunjanin koju zbog karakterističnog stila izvođenja sevdalinki inače i zovu „Balkanska Bilii Holidej“.

(Telegraf.rs)