GRUPA MAGAZIN: Nikad nismo bili zvezde, toga ima u Americi! (FOTO) (VIDEO)

- Uspeh nam je donela pesma "Piši mi", a "Ginem" nam je ponovo otvorila vrata Srbije - pričaju u intervju za Telegraf članovi legendarnog benda

Grupa "Magazin" bila je jedan od simbola pop muzike bivše Jugoslavije, a hitovi poput "Piši mi", "Ti si želja mog života", "Put putujem" i mnogih drugih, dok je pred mikrofonom bila legendarna Ljiljana Nikolovski, ostali su "evergrin".

Preporučujemo

Mlađe generacije, razumljivo, naklonjenije su "Magazinu" od devedesetih naovamo, pre svega zahvaljujući hitovima koje je otpevala Jelena Rozga. Poslednjih godina, pred mikrofonom je Andrea Šušnjara, a uz nju su ovih dana Beograd ponovo posetila dobro znana lica – gitarista Željko Baričić i basista Nenad Vesanović Keko. Pričali smo za Telegraf upravo sa tandemom "starih asova", šarmantna Andrea je pred kraj razgovora došla kao "šlag na tortu".

Povod za dolazak "Magazina" u Beograd je "X Factor". Kakvo je vaše mišljenje o programima tog tipa?

ŽELJKO: Ta su takmičenja u svetu popularna i veoma gledana, pa je bilo za očekivati da dođu i kod nas. Naša generacija to ne gleda previše. Imamo svoje obaveze i malo smo, ipak, zasićeni muzikom. Postoji ogroman broj talenata koji imaju budućnost pred sobom. Problem je u ekonomskoj situaciji. Ljudi su okupirani preživljavanjem, nemaju vremena da se vesele.

KEKO: Iz iskustva dosadašnjeg se pokazalo da u takvim programima vrlo retki uspeju. Od svih u Hrvatskoj je ostala samo Natali Dizdar. Potreban je baš taj "iks faktor", i mnogo sreće. U naše vreme je bilo mnogo lakše. Imao si posao, radiš od šest do dva i onda dođeš kući, gledaš televiziju, pa ko ti se svidi...

ŽELJKO: Danas je, kako reče Mišo Kovač, lakše snimiti CD nego pluća. Problem je da to izađe, da ljudi to prepoznaju i da onda možeš da živiš od toga, što je fantastično. To je nama uspelo. Presrećni smo što u ovim godinama ne moramo da se bavimo ničim drugim.

KEKO: A postojimo 36 godina... Zapravo i više, ali smo Tonči i ja došli '79. u bend, pa da računamo od tada.

Još uvek je "svež" Evrosong. Hrvatske tamo nema već dve godine. "Magazin" se pojavio '95. sa pesmom "Nostalgija"...

ŽELJKO: Bili smo šesti, i veoma mi je žao što Hrvatska nije učestvovala ove godine. To je odličan festival, sa fantastičnom scenografijom i sjajnim pevačima. Ubrzo će neki od ovih super-bogatih svetskih ljudi shvatiti vrednost, uložiti novac i to će onda postati, recimo, kao u fudbalu Liga šampiona. Ako se i Amerika uključi, kao što je ove godine Australija, dolazimo do svetskog festivala. Drago mi je što je Srbija učestvovala – Bojana odlično peva, i imala je dobru pesmu. Relativno visoko je plasirana, deseto mesto nije neuspeh.

KEKO: Dobru je pesmu imao i Knez. Drago mi je kad muzičari sa ovih prostora naprave nešto.

Utisak je da sve to sa festivalima u Hrvatskoj bolje funkcioniše i ima veći značaj nego kad je u pitanju ostatak bivše Jugoslavije?

KEKO: Postoji CMC festival u Vodicama na koji svi žele da dođu. Još se održava Splitski festival...

ŽELJKO: Drago mi je da je on uspeo da održi tradiciju, narod mora da je čuva. Razočarao sam se što poslednji Bond više ne kaže "Bond, Džejms Bond". To je tradicija koja traje decenijama, i sad dođe neko "pametan" i kaže da to ne valja.

"Magazin" je u Srbiji redovan bio od 2000. do 2004. Od tada vas nema. Zbog čega?

KEKO: Mi smo ovde i postigli karijeru osamdesetih. Poslednji spot pred rat, "Svileni", snimili smo u Beogradu. Onda se dogodilo šta se dogodilo, pa nas jedno vreme nije bilo. U Srbiji masa ljudi ni ne zna da je Danijela Martinović bila naša pevačica šest godina. Kad je došla Rozga, "tražili" smo se do pesme "Ginem", koja nam je ponovo otvorila Srbiju. Posle je došao "eksperiment" sa ćerkom Miše Kovača, Ivanom. Crna pevačica, alt, dva tona niže su morale da budu pesme. To publika nije dobro prihvatila. Onda je opet došla nova pevačica, trebalo je vremena da se to ispromoviše. Došlo je vreme da se ove godine koncertno vratimo u Srbiju.

ŽELJKO: Sve su pevačice sazrevale u "Magazinu". Počele bi kod nas kao veoma mlade, sa nedozrelim glasom, ali smo imali sreću što Huljić piše dobre pesme. Posle nekoliko godina one postanu prave pevačice, kojima možeš da veruješ.

KEKO: Bitna je stvar što imamo kompozitora u bendu. Ne zavisimo o Mati, Stipi... Tonči je svakoj pevačici pratio mogućnosti, pisao pesme prema njenom karakteru. Za nas je napisao preko 200 pesama. Ostalo je njih 30-ak koje će biti uvek slušane.

Ima već dosta godina kako se Tonči povukao sa scene kad je "Magazin" u pitanju, i ostao samo kompozitor?

KEKO: Nema ga čak ni na omotu poslednjeg albuma, a ni u poslednja dva spota. On voli binu, voli da bude viđen, ali ga veseli ono što sada radi sa svojim bendom. Išlo mu je, međutim, na živce što su ga stalno vezivali za "Magazin" što je i normalno.

Godinama se vrti priča oko velike turneje "Magazina" koja bi uključivala i Ljiljanu Nikolovski, i ostale bivše pevačice?

ŽELJKO: Nažalost, od toga nema ništa. Imali smo želju, ali, previše tu interesa ima. Potreban bi nam bio jak sponzor. Da smo u Americi, to bi bilo izvodljivo.

Kako ste se osećali kada ste sa Ljiljom nedavno ponovo zapevali "Piši mi"?

ŽELJKO: Emotivno je bilo. Vratili smo se u prošlost. Uspon "Magazina" je počeo tom pesmom. Imali smo pre toga i "Kokolo" i još dva albuma, ali je sa "Piši mi" počelo sve.

Tu je i čuveni festivalski skandal, kada vam je oduzeta pobeda, a publika burno protestovala?

KEKO: Vidiš koliko sreće treba imati. Da nameste pobedu drugom, da mediji polude... Onda su nas beogradski i sarajevski mediji digli. Reklama koju niko nije mogao da plati – mi smo je dobili besplatno.

Kad vam padne na pamet Beograd osamdesetih, čega se najradije setite?

KEKO: Skadarlija. Posle svakog koncerta tulumi, večerice...

ŽELJKO: Sava centar. Koncerti za 8. mart. Tu je bilo puno žena. I kad smo se vratili u Beograd, opet je atmosfera bila kao onda, s tim što je bila mnogo opuštenija. Ljudi su se odmah digli na noge, i celi koncert proveli pevajući i plešući.

KEKO: Sećam se jednom prilikom, sviramo "Ti si želja mog života". Usred pesme, nije refren, prolomi se strašan aplauz. Imali smo video zid iza sebe, dvoje mladih počeli su da se ljube, a kamera na njih.

ŽELJKO: Mi smo Dalmatinci, i iz naše pesme, koja ne mora biti nužno dalmatinska, izlazi emocija koja se oseća. Zato i dan danas te pesme asociraju ljude na more, Dalmaciju... Na sve što je lepo.

Bilo je i pesama koje su odlično primljene kod publike, ali su ih kritičari "razapinjali na krst"?

ŽELJKO: Recimo, "Minus i plus". Kritičari su inače oštri prema Vjekoslavi Huljić koja piše mnogo tekstova i često upotrebljava reči koje niko ne koristi. Najlakše je staviti ljubav, vino, gitare i suze i praviti pesme od toga.

Kako je bilo nositi se sa teretom slave, pogotovo osamdesetih?

KEKO: Nismo bili ni svesni toga. Nama je sve to bilo normalno.

ŽELJKO: Dešavalo se da nam policajci oproste kad vozimo malo brže, pa nas prepoznaju, jer su svi slušali našu muziku. Da smo veliki uspeh napravili u Americi, to bi bio teret. Ljudi te tamo rastežu. Kod nas je to bilo u razumnim granicama. Evo primera. Sedeli su u jednom trenutku za stolom u kafiću u Splitu Kukoč, Rađa, Tabak koji su tad igrali u NBA ligi, i sa njima Goran Ivanišević i njegov trener Bob Bret. Čudio se što četiri svetske zvezde sede za stolom, i niko im ne prilazi. Apsolutno nemoguće na zapadu. Kod nas ne postoje velike zvezde.

Da li ste nekad pomislili na "muzičku penziju"?

KEKO: Sa 33 godine sam mislio "Ajme meni, dokle ću još"... Onda dođu "četiri banke" – "u, pa mi još sviramo", i gotovo onda... Tu smo, dok nas ljudi vole. "Stonsi" i dalje sviraju, mi imamo još deset godina šansu (smeh).

ŽELJKO: Tonči je jednom davno rekao da je odlučio da radi do četrdesete, i onda prestaje. Sad ima 54, opet je na bini i radi više nego ikad. Ovo nije posao, ovo je zadovoljstvo.

Priključila nam se, konačno, i šarmantna Andrea.

ANDREA: Evo već pet godina sam u grupi, prošlo je prebrzo. Nastupala sam samostalno na nekim festivalima, ali se nisam ovim poslom ozbiljno bavila dok nisam upoznala "magazince". Sad sam stekla znanje i iskustvo što se tiče koncerata i "posla na terenu".

Aktuelni album "Mislim pozitivno" objavili ste tek kada se nakupilo dovoljno singlova?

ANDREA: Promovisali smo pesmu po pesmu na "jutjubu". Kad smo skupili desetak hitova, objavili smo CD. Ljudi u Hrvatskoj znaju sve pesme, od početka do kraja.

Konačno upoznaješ Beograd?

ANDREA: Ja bih htela da ovde ostanem još nedelju dana, da lepo sve na miru obavim. Da sve pogledam, odem malo u grad...

KEKO: Biće uskoro prilike. Na jesen - nastup u "Kasini", a uskoro, nadamo se, i ponovo "Sava centar".

(Milan Ćunković)