NELE KARAJLIĆ: Ja sam zaštitni znak Sarajeva, bez mene su bez identiteta! (FOTO)

Legendarni muzičar je, kako kaže, posle posete rodnom gradu dobio "hiljade pretećih pisama"

Nele Karajlić je u Beogradu promovisao dopunjeno izdanje knjige "Fajront u Sarajevu", a tom prilikom se osvrnuo i na skorašnji odlazak u rodni grad koji je izazvao veliku medijsku pompu - kako u Bosni i Hercegovini, tako i u Srbiji.

NELE KARAJLIĆ: Evo kako sam u nedelju uveče izbegao linč u Sarajevu

Nekadašnji frontmen "Zabranjenog pušenja" ceo događaj ovoga puta uz osmeh prokomentarisao kao "sajber linč":

- Jedna grupa opuštenih i entuzijazmom nadojenih ljudi, sa kojima sam bio i ja, krenula je u Sarajevo da večera. Mene su nagovorili, zaista nisam imao nameru. Oni su me, međutim, proglasili "partibrejkerom" ako ne odem dole, i to sa onom standardnom sarajevskom rečenicom "Neće ti, ba, ništa bit" (smeh).

Problem je, kaže, nastao kada ga je prvi čovek prepoznao na ulici.

- On je odmah alarmirao celu federaciju (smeh) bacivši, uzgred budi rečeno, korektnu informaciju na lokalni portal. Za dva minuta, ne preterujem, bilo je preko 100 komentara, uglavnom pozivi na linč. Ajmo sad, dok je ovde, da mu mamu maminu... Da citiram "montipajtonovce", tu histeriju je primetila čak i policija (smeh). Oni su, posle pola sata tog ludila, stali ispred vrata restorana, pokucali i pitali vlasnika da li je tu Nele. Kad su dobili potvrdan odgovor, rekli su: "OK, nema problema. Mi smo tu, samo da znate, ništa se neće dogoditi".

Nele je nastavio:

-Pošto je situacija prerasla iz komične u, ne mogu reći baš dramatičnu, jer sam znao da nam ne mogu ništa, ali neugodnu, ja sam posle rižota odlučio da napustim društvo, da bi ih rasteretio te presije. Izašao sam na drugi izlaz iz restorana, tamo me je čekao automobil, a policija me je pratila sve do prelaska na slobodnu teritoriju. Odvezli su me zatim do benzinske pumpe, odakle sam nazvao taksi da dođe sa Pala i da me vozi na Jahorinu.

Za to vreme u restoranu se desila, kako kaže, komična situacija:

- Ekipa koja je bila ispred ulaza - ne policija nego novinari, slučajni prolaznici, i oni koji su hteli da mi naude, kad ih je gazda pustio unutra da vide ima li Neleta, jedan od mojih drugova im je rekao: "Sad je Nele bio. Otišao je i znate šta vam je poručio?" "Šta?" "Zbogom, žohari" (smeh).

Nele je rezimirao:

- To je bila zanimljiva i vesela noć u čijoj suštini stoji taj ključni problem koji Sarajevo danas ima. Moj svaki nastup, čak i fizički odlazak dole, podseća ih na ono što bi oni voleli da jesu, ali su daleko od toga. Ja sam im noćna mora zato što, znajući da ja postojim, oni nisu ono što smo mi nekad bili. Drugim rečima, oni su bez mene - bez identiteta. Ja sam zaštitni znak. Govorim ovo neskromno, da bi vi razumeli, a ne zato što se ja nešto ku*čim.

I na kraju, zaključak:

- Moj dolazak dole je bio kao da budite dete iz nekog divnog sna i vraćate ga nazad u surovu realnost. Oni su bez mene kao ličnost bez slike u legitimaciji. To znaju i zbog toga se tako ponašaju. Ta reakcija je neponovljiva, to su hiljade i hiljade pretećih pisama. Postigao sam veći publicitet od pape.

(Milan Ćunković)