KARLEUŠINO OTVORENO PISMO: Ovaj narod nije zaslužio Đinđića!
"Istih onih 100.000 ljudi koje je tužno šetalo na Đinđićevom sprovodu, đipalo je malo zatim na Ušću uz taktove muzike kume ubice premijera!", napisala Jelena Karleuša na svom Fejsbuku
Jelena Karleuša još jednom je uzburkala javnost. Na godišnjicu Đinđićevog ubistva ona je prvo na svom Tviter profilu napisala: "Pre 9 godina ubijen je Đinđić. Pozadina ubistva je jasna - narod koji nije voleo da mu neko kaže istinu u lice. Krivim čitavu Srbiju."
A zatim na svojoj Fejsbuk stranici objavila otvoreno pismo povodom devet godina od atentata na Zorana Đinđića. U pismu je opisala njeno druženje s pokojnim premijerom, ali nije ostala dužna ni Đinđićevim ubicama, Ceci Ražnatović, Legiji, medijima...
Telegraf.rs objavljuje integralnu verziju ovog pisma:
"Zorana Đinđića sam upoznala malo pre nego što je postao gradonačelnik Beograda. Vraćala sam se iz Minhena, mrtva umorna i nesrećna. Sve što sam zaradila, spucala sam na gomilu cipela i biznis kartu do Beograda. U torbi nisam imala više ni cvonjak. Dete kreten. Kao i uvek, avion je bio pun pevača koji nisu hteli da mi kažu - ZDRAVO! Doduše, i tad sam, kao i sad, delovala kao da ću odgristi glavu svakom ko mi priđe. Ko se usudi. Prkosno sam gledala kako provejavaju pored mene, same u tom "biznisu"... to mi je tad značilo... valjda da im nekako "vratim" za sve... šta god to bilo. Nikad me nisu voleli. Ti neki pevači talibanskih imena, i talibanskog stajlinga.
I taman kad se začulo: "BOARDING COMPLETED", u avion je ušao Zoran Đinđić. U savršenom odelu, savršeno zgodan i savršenog osmeha. On je bio 1A, a ja 1B. Samo mi. Naravno, od političara uvek očekujete da budu nadobudni, nakurčeni, da gledaju s' visine. Kad ono...
Ah, da... Moram da dodam da nikad gore nisam izgledala, ne znam šta mi bi da se obučem kao kombinacija bugarske pevaljke i beloruske novopečene (davno to beše, '96. '97... ne sećam se...)
I umesto da me pogleda sa kurtoaznim prezirom, jer sam ja u tom momentu bila PINKZAMGRANDFOLK bofl (beogradsko dete zalutalo na putu), čovek mi je pružio ruku, poželeo dobar dan i rekao: "Drago mi je što sam vas konačno upoznao."
MENE?! Mislim se ja u sebi...WTF?!
Prvo što mi je tad palo na pamet da ga pitam bilo je "lukavo": A ŠTA STE VI U HOROSKOPU?
Morate me razumeti, tek punoletna, napaljena klinka, mrtva umorna od pevanja negde nekom... Bolje i to nego da sam pitala KOLIKO IMA SATI? Hahaha... to sam pitala u opuštenom ćaskanju posle:-))
Naravno, odmah sam shvatila koliko sam NEEEEdorasla sagovorniku... ali sam pametno izvadila žvaku iz usta. Da ne žvaćem. Ali on se nije dao zbuniti. JA SAM LAV, A VI? I JAAAAAA! IZVINITE KOLIKO IMA SATI?:-))))
Bilo je 9.15.
O razumevanju? O tome i da ne govorim. Jer 99% Srba nije ni kapiralo šta je čovek govorio. Ali zato kapiraju LAŽI, PRAZNU DEMAGOGIJU, TRULI ŠOVINIZAM, LOPOVLUK... To nekako svi kapiraju. Kako? Pojma nemam. ALI, VOLUUUU TOOO KI LEBAC!
Pišem ovo, povremeno bacajući pogled na mobilni... Mama mi, valjda me toliko zna, šalje instrukcije o životu...
NEMOJ SLUČAJNO DA PIŠEŠ NEŠTO DANAS! NE POMINJI UBICE, NE POMINJI POLITIČARE, ONU KURVU, VIDIŠ KAKO MUDRO ĆUTI... BUDI I TI KONAČNO JEDNOM PAMETNA! GLEDAJ JECO SVOJA POSLA. SINE, VIDIŠ DA GOVANA IMA MNOGO... PA PREMIJERA SU BEZ PROBLEMA UBILI, TI SI SMEŠNA... IMAŠ SINE DVOJE DECE, ĆUTI I RADI SVOJ POSAO!!!
Neću mama više. Obećavam. Samo još ovaj put. U sećanje na velikog čoveka koji mi je poneo kofer i čvrsto stegnuo ruku...
I neka Zoranova majka zna - NIJE UZALUD MAJKO!
Ima mnogo onih koji misle kao ja... I koji nikad neće zaboraviti Zorana, ma koliko NEPOPULARNO bilo govoriti istinu u SRBIJI."