ChatGPT podelio internet: Transformisao atentat na Kenedija i druge poznate fotografije u stilu studija Ghibli

Nova nadogradnja ChatGPT-a izazvala je pravi talas kreativnosti na društvenim mrežama. Korisnici ovog AI alata otkrili su način da ikonične fotografije transformišu u prepoznatljivi umetnički stil japanskog studija Ghibli, stvarajući fantastične prizore koji spajaju stvarnost i magični svet animacije.

Iako ChatGPT nije tek sada dobio mogućnost generisanja slika u različitim stilovima, najnovija nadogradnja značajno je poboljšala kvalitet i preciznost ovih transformacija.

Preporučujemo

Društvene mreže preplavile su fotografije istorijskih događaja, filmskih scena i poznatih ličnosti pretvorene u specifičan vizuelni stil koji podseća na filmove poput "Avanture male Čihiro" ili "Pokretnog zamka".

Interesantno je da mnogi korisnici pronalaze načine da zaobiđu ograničenja platforme vezana za autorska prava. Kada pokušate da generiše poznatu naslovnicu albuma "Abbey Road" grupe The Beatles u Ghibli stilu, ChatGPT odbija zahtev uz objašnjenje da ne može da stvara slike bazirane na zaštićenom sadržaju. Uprkos tome, kreativni korisnici pronašli su alternativne metode za dobijanje željenih rezultata, što je dovelo do prave eksplozije ovih transformacija na internetu.

Fenomen je posebno zanimljiv zbog načina na koji menja ton i doživljaj originalnih fotografija. Čak i ozbiljni ili tragični prizori, poput fotografija atentata na Džona F. Kenedija, dobijaju potpuno novi kontekst i osećaj kada se prikažu kroz pastelne boje i mekane linije karakteristične za japansku animaciju.

Hajao Mijazaki i odnos tradicionalnih umetnika prema veštačkoj inteligenciji

Legendarni japanski animator i režiser Hajao Mijazaki, koji stoji iza najvećih hitova studija Ghibli, odavno je izrazio skeptičnost prema upotrebi veštačke inteligencije u umetnosti. Još 2016. godine, nakon što je video demonstraciju AI animacije, javno je izjavio da ga takav pristup "zgražava".

"Ljudi koji stvaraju ovakve stvari nemaju pojma šta je bol. Potpuno sam zgrožen", rekao je tada Mijazaki, reagujući na primitivan primer AI generisanog zombija. "Ako zaista želite da pravite jezive stvari, slobodno nastavite. Ja nikada ne bih želeo da ovu tehnologiju uključim u svoj rad. Snažno osećam da je ovo uvreda za sam život."

Važno je napomenuti da je ova izjava data pre skoro deset godina, kada je AI tehnologija bila na znatno nižem nivou. Primer koji je tada video Mijazaki bio je daleko od današnjih sofisticiranih transformacija - radilo se o jednostavnoj figuri koja se čudno kretala po generičkoj pozadini.

Današnje AI kreacije koje oponašaju stil studija Ghibli neuporedivo su kvalitetnije i vernije originalnom stilu. Iako se često kaže da je imitacija najiskreniji oblik divljenja, ostaje pitanje kako bi sam Mijazaki reagovao na činjenicu da algoritam može da reprodukuje vizuelni identitet za koji je on proveo decenije usavršavajući ga.

Digitalni trendovi i pitanje autorskih prava u novoj eri kreiranja sadržaja

Reakcije javnosti na ovaj fenomen uglavnom su pozitivne. Mnogi korisnici društvenih mreža oduševljeni su kvalitetom transformacija i mogućnostima koje AI tehnologija pruža. Fascinacija leži u sposobnosti tehnologije da spoji stvarni svet sa prepoznatljivom estetikom japanske animacije, stvarajući neobične i bajkovite prizore iz svakodnevice.

Sve veći broj ljudi pokušava da sazna tačan način kako da reprodukuje ove efekte, što govori o širini interesovanja i potencijalnom rastu ovog trenda u narednom periodu.

Međutim, pravna strana ove priče otvara brojna pitanja. Iako se transformacija postojećih fotografija u novi umetnički stil može smatrati "fer upotrebom" prema nekim tumačenjima autorskih prava, vlasnici intelektualne svojine verovatno neće blagonaklono gledati na masovno korišćenje njihovog zaštićenog materijala za kreiranje novih digitalnih sadržaja.

Očekuje se da će u narednim danima društvene mreže biti preplavljene ovakvim transformacijama, sve dok eventualni pravni zahtevi za uklanjanjem sadržaja ne počnu da pristižu. Ovaj fenomen savršeno ilustruje izazove sa kojima se suočavamo u eri kada granice između originalne umetnosti, aproprijacije i digitalne transformacije postaju sve manje jasne.

(Telegraf.rs)