Usred prašume niče grad budućnosti: Indonezija gradi novu prestonicu sa vizijom bez presedana

Indonezija gradi novu prestonicu pod nazivom Nusantara, koja bi trebalo da zameni Džakartu kao administrativno središte države u narednih dvadeset godina.

Nusantara je zamišljena kao tehnološki napredna, potpuno digitalna i ekološki održiva metropola smeštena na više od 250.000 hektara istočne obale Bornea.

Preporučujemo

Prvi posetioci već su imali priliku da se upoznaju sa gradom kroz dnevne obilaske.

Zašto Nusantara?

Džakarta, sadašnja prestonica Indonezije, suočava se s ozbiljnim problemima – grad tone u pojedinim delovima brzinom od 25 cm godišnje, što je rezultat prekomernog crpljenja podzemnih voda i velikih infrastrukturnih opterećenja. Pored toga, infrastruktura Džakarte nije u stanju da podnese ogroman saobraćaj i pritisak urbanizacije, zbog čega je odlučeno da se administrativno sedište države prebaci u Nusantaru, grad izgrađen od temelja sa ciljem da bude održiviji i tehnološki napredniji.

Pametna tehnologija i ekološki dizajn

Nusantara je projektovana da bude potpuno digitalizovan grad s pametnim energetskim mrežama i pretežno obnovljivim izvorima energije, s planom da postane ugljenično neutralna do 2045. godine. Već je instalirano više od 21.000 solarnih panela, dok su ulice rezervisane za električna vozila i autonomne šatlove, nadzirane sistemima veštačke inteligencije za upravljanje saobraćajem i smanjenje emisija.

Grad će biti povezan kroz mrežu digitalnih usluga koje će omogućiti jednostavan pristup svim gradskim funkcijama. IKN vlasti planiraju uspostavljanje Nacionalnog centra podataka kapaciteta 160 petabajta, koji će podržavati veštačku inteligenciju, Internet stvari (IoT) i analitiku velikih podataka. Državna kompanija Telkom Indonesia zadužena je za digitalnu povezanost, dok će IKN i državna elektroprivreda zajedno raditi na implementaciji 5G mreže i pametnih uređaja.

Očekuje se da će tehnologija Interneta stvari povezati različite gradske usluge, uključujući upravljanje energijom, otpadom, saobraćajem i javnim servisima, koristeći ugrađene senzore i AI sisteme. U skladu sa smernicama za pametne zgrade, predviđeno je da sve zgrade u gradu sadrže sisteme za reciklažu sive vode, prikupljanje kišnice, biometrijsku autentifikaciju i automatizovane sisteme za grejanje i rasvetu.

Izazovi i budući koraci

Iako se Nusantara gradi s ambicijom da postane vodeći tehnološki centar, suočava se s ozbiljnim izazovima, od finansijskih problema do kritika zbog ekoloških posledica. Pored pandemije koja je dodatno usporila radove, kritičari ističu da će izgradnja ovako masivnog grada na prostoru prašume neminovno dovesti do krčenja šuma i promena u lokalnim zajednicama.

Pored toga, finansiranje projekta je velikim delom planirano iz privatnih izvora, od kojih su mnogi odustali. Pitanja su takođe otvorena oko toga kako će lokalno stanovništvo prihvatiti ovaj novi grad, koji se značajno razlikuje od tradicionalne indonezijske kulture i načina života.

Iako se Nusantara suočava s brojnim preprekama, njen razvoj predstavlja eksperiment u izgradnji tehnološki naprednih gradova budućnosti. Da li će Nusantara postati uzor za druge nacije koje planiraju slične projekte, ostaje da se vidi.

(Telegraf.rs)