Naučnici su popravili moćan teleskop i prvo što su videli je bila nova supernova

Nakon otkrića supernove, astronomi širom sveta su usmerili svoje teleskope na Mesje 101, kako bi posmatrali njen bljesak

Nakon sedmomesečne pauze, snažni teleskop Gemini North, deo Međunarodne opservatorije Gemini, ponovo je operativan. Prvim svojim pogledom na nebo, ovaj teleskop je uspeo da snimi zapanjujuću supernovu unutar spiralne galaksije Mesje 101.

Supernova, nazvana SN 2023ixf, otkrivena je 19. maja od strane amaterskog astronoma Koičija Itagakija. Nakon otkrića, astronomi širom sveta su usmerili svoje teleskope na Mesje 101, kako bi posmatrali bljesak ove supernove.

Preporučujemo

U narednim mesecima, Gemini North će omogućiti astronomima da prate kako svetlost supernove postepeno slabi i kako se njen spektar menja tokom vremena, čime će im pomoći da bolje razumeju fiziku koja stoji iza ovakvih eksplozija.

Supernovu je Gemini North snimio sasvim slučajno, svojim primarnim ogledalom, koje je nedavno popravljeno nakon što je pretrpelo oštećenja krajem 2022. godine. Iako je oštećenje bilo ograničeno na malo područje izvan zone prikupljanja svetlosti ogledala, popravka je bila pažljivo planirana i sprovedena.

Nakon sedam meseci, u maju 2023, ogledalo je ponovo obloženo i postavljeno, a svi kontrolni sistemi su testirani i ponovno uključeni.

Ova prelepa slika Mesje 101 i supernove SN 2023ixf potvrđuje uspešnost popravke ogledala. Gemini North nije samo snažan alat za otkrivanje sa svojim ogledalom prečnika osam metara i izvanrednim spektroskopskim sposobnostima, već je i pozicioniran na idealnom mestu za posmatranje na severnoj hemisferi, na planini Maunakea na Havajima, što mu omogućava izvanredan pogled na Mesje 101.

Naknadna posmatranja SN 2023ixf od strane amatera i profesionalnih astronoma pokazala su da se radi o supernovi tipa II. Ovo je najbliža supernova koja je otkrivena u poslednjih pet godina i druga koja se pojavila u Mesje 101 u poslednjih 15 godina, nakon supernove tipa I koja je zapažena 2011. godine.

Supernova tipa II nastaje kada masivna zvezda, čija je masa između osam i 50 puta veća od mase Sunca, potroši svoje "nuklearno gorivo", urušava se u sebi i eksplodira u nasilnoj erupciji energije i materije. Ovi događaji se obično zapažaju u krakovima spiralnih galaksija, gde postoje populacije mladih masivnih zvezda neophodnih za pojavu supernova tipa II.

Tokom kolapsa zvezde, spoljni deo se urušava unutra pod uticajem gravitacije neverovatnom brzinom od 250 miliona kilometara na sat, ili 23% brzine svetlosti. Tokom ovog brzog događaja, koji traje otprilike desetak sekundi, eksplozija oslobađa približno onoliko energije koliko će Sunce osloboditi tokom celog svog životnog veka od 10 milijardi godina.

Posmatranje supernova tipa II pruža astronomima uvid u evoluciju masivnih zvezda i mehanizme koji dovode do njihove smrti. Relativno neposredna blizina SN 2023ixf čini ovaj događaj izuzetno vrednim za astronome.

Galaksija Mesje 101, koja je smeštena otprilike 21 milion svetlosnih godina od Zemlje u smeru sazvežđa Velikog medveda, jedna je od najčešće fotografisanih na noćnom nebu.

Njena orijentacija prema Zemlji omogućava savršen pogled na njen prečnik od 170.000 svetlosnih godina, i omogućava posmatračima da se dive njenim zvezdama - kojih ima skoro bilion. Prošarana svetlećim ružičastim džepovima svetla, gde se rađaju nove zvezde, Mesje 101 je pravi dragulj u astronomskoj kruni.

(Telegraf.rs)