NASA hakovala Voyager 2 sondu i tako produžila životni vek 45-godišnje misije

Sonda Voyager 2, lansirana 1977. godine će imati prilike da radi sve do 2026. godine zahvaljujući preusmeravanju struje sa neesencijalnih instrumenata

Na 20 milijardi kilometara od Zemlje, Voyager 2 sonda se nalazi toliko daleko da je potrebno više od 22 sata da NASA signali stignu do nje. S obzirom na to da se njegova snaga postepeno smanjuje, ekipa koja održava misiju je planirala da naredne godine ugasi jedan od svojih pet naučnih instrumenata koje sonda koristi tokom naredne godine. Međutim, novi plan je omogućio da se životni vek vremešne sonde dodatno produži, piše Benchmark.rs.

Nedavno prilagođavanje, u kojem sonda preusmerava malu količinu energije namenjenu sigurnosnom sistemu na brodu, znači da svih pet naučnih instrumenata na Voyager 2 sondi mogu ostati aktivni do 2026. godine, navodi se u NASA saopštenju. Postoji mali rizik koji je uključen u ceo proces, jer sistem sa kojih će struja biti preusmerena štite Voyager 2 od neregularnosti napona, ali NASA kaže da će to omogućiti da sonda može da zadrži svoje naučne instrumente uključene još neko vreme.

Preporučujemo

Voyager 2 – misija duga 45 godina

Voyager 2, zajedno sa svojim saputnikom Voyager 1, su sonde koje nastavljaju svoj put. Lansirane 1977. godine, svemirske letelice su posetila nekoliko planeta u spoljašnjem Sunčevom sistemu pre nego što su zagolicali spoljne ivice heliosfere — zaštitnu oblast svemira nalik mehuru, koja okružuje Sunce i štiti nas od štetnog zračenja koje dolazi iz međuzvezdanog prostora. Sonde su i dalje aktivne i prikupljaju podatke o heliosferi i njenim zaštitnim kvalitetima.

"Naučni podaci koje Voyager sonde vraćaju postaju vredniji što su udaljeniji od Sunca, tako da smo definitivno zainteresovani da što više naučnih instrumenata ostane u radu što je duže moguće", objasnila je Linda Spilker, naučnica projekta Voyager u NASA JPL.

Generatori na obe sonde gube struju svake godine kao rezultat kontinuiranog procesa raspadanja. Ovo nije uticalo na njihovo prikupljanje podataka, ali su planeri misije morali da isključe grejače i druge nebitne sisteme kako bi nadoknadili tekući gubitak struje. Za Voyager 2 je planirano isključenje jednog od pet ključnih instrumenata, koje je zakazano za narednu godinu, ali se, srećom, od toga odustalo.

Kao rezultat "hakovanja", Voyager 2 sada koristi malu količinu rezervne energije obezbeđene za ugrađeni sigurnosni mehanizam dizajniran da zaštiti letelicu od potencijalno štetnih skokova napona. Sonda krade nešto od ove struje, da bi svih pet svojih naučnih instrumenata ostali aktivni.

"Iako napon svemirske letelice zbog toga neće biti strogo regulisan, čak i nakon više od 45 godina leta, električni sistemi na obe sonde ostaju relativno stabilni, minimizirajući potrebu za sigurnosnom mrežom", navodi NASA JPL. "Inženjerski tim je takođe u stanju da prati napon i reaguje ako previše varira. Ako novi pristup dobro funkcioniše za Voyager 2, tim bi ga mogao primeniti i na Voyager 1."

Voyager 1 i 2 su van heliosfere

Voyager 1 je prošao heliosferu 2012. godine, dok je njegov blizanac učinio isto 2018. godine, a jaz je rezultat sporije brzine Voyager 2 sonde i alternativnog pravca. Jedan od naučnih instrumenata sonde se pokvario rano tokom misije Voyager 1, što ga čini manje zavisnim od energije nego Voyager 2.

Jedno od najvećih dostignuća u istoriji svemirskih letova upravo je dobilo produženje, i za to bismo svi trebali biti veoma zahvalni. Neverovatno je, ali nakon svih ovih godina NASA je još uvek u stanju da iscedi nešto dodatnog života iz ovih pionirskih sondi.

(Telegraf.rs/Benchmark.rs)