Ne, nije sci-fi: Astronauti će uskoro moći da prespavaju put do Marsa?

"Moramo sve da podesimo fino pre nego što to primenimo na ljude. Ali rekla bih da je 10 godina realan vremenski okvir"

Prve studije hibernacije sa ljudskim subjektima mogle bi biti izvodljive u roku od jedne decenije, smatra istraživač Evropske svemirske agencije (ESA).

Takvi eksperimenti bi utrli put za dugotrajnije svemirske misije koje smo do sad gledali u sci-fi filmovima, gde bi članovi posade praktično spavali nedeljama ili mesecima na putu ka udaljenim destinacijama.

Preporučujemo

Hibernacija na jednogodišnjem putovanju na Mars ne bi samo sprečila dosadu u maloj svemirskoj kapsuli; to bi takođe uštedelo troškove misije, jer članovi posade u hibernaciji ne bi morali da jedu ili piju i čak bi im bilo potrebno mnogo manje kiseonika od budnih članova.

Postoje i druge, prilično čudne prednosti hibernacije. Istraživanja na životinjama sugerišu da bi tela astronauta koji su u hibernaciji mogla da "propadaju" mnogo manje od tela budnih astronauta koji duže periode provode u mikrogravitaciji. Po dolasku, takođe bili bi spremniji da započnu izazovno istraživanje udaljenih planeta skoro odmah nakon što se probude.

Zbog svega ovoga, hibernacija, dugo je bila glavna tema naučno-fantastičnih filmova. Od "Vanzemaljaca" do "2001: Odiseja u svemiru", svemirski putnici su prelazili prostranstvo svemira u visokotehnološkim čaurama, dok su AI mašine i roboti držali letelice na pravom kursu.

Stavljanje ljudi u dugotrajan san ipak nije suluda ideja, kako su mnogi mislili. Tako barem smatra Dženifer Ngo-An, naučnica u ESA i koautorka nedavnog rada koji opisuje pristup agencije istraživanju hibernacije. Ona je za Space.com rekla da u zavisnosti od finansiranja, prva ljudska testiranja mogla bi da se dese već sredinom 2030-ih godina.

"Moramo sve da podesimo fino pre nego što to primenimo na ljude. Ali rekla bih da je 10 godina realan vremenski okvir", rekla je Ngo-An.

Ovo "fino podešavanje" je već u toku. Prve studije su pokazale da je moguće izazvati hibernaciju kod životinja koje inače ne hiberniraju, kao što su pacovi, i bezbedno ih vratiti u život nekoliko dana kasnije. Proces pokretanja hibernacije je prilično zamršen i uključuje smanjeno izlaganje dnevnoj svetlosti i period intenzivnog hranjenja praćenog strogim postom.

Ali, po svemu sudeći, nije nešto što je nemoguće postići.

Istraživači se, međutim, slažu da bi hibernacija bila od bilo kakve koristi u svemirskim letovima, morala bi da radi bez komplikovanih mašina za održavanje života i stalno nadgledanih intravenskih linija. Tako da bi vreme od prvog testiranja do pravog putovanja na Mars moglo da potraje dosta duže.

(Telegraf.rs)