Život na asteroidima? Naučnici predlažu izgradnju gradova unutar džinovske vreće oko čitavog asteroida

"Svemirski gradovi sada mogu izgledati kao fantazija, ali istorija pokazuje da vek ili nešto više tehnološkog napretka može učiniti nemoguće stvari mogućim"

Naučnici priznaju da je "neverovatno teoretski" predlagati postavljanje ogromne mrežaste vreće oko asteroida za izgradnju svemirskih gradova - ali je tehnički izvodljivo, tvrde oni.

Polazeći od zlatne ere naučne fantastike i NASA-inog ambicioznih projekata iz 1970-ih, tim inženjera i astrofizičara sa Univerziteta u Ročesteru tvrdi da je njihov koncept, iako ambiciozan, samo čudan po današnjim standardima, prenosi Futurism.

Preporučujemo

Koncept plutajućih svemirskih gradova daleko je od nove ideje. Čak 1972. godine, fizičar Džerard O'Nil je ušao u istoriju kada mu je NASA zatražila da dizajnira svemirsko stanište. U to vreme, on je smislio genijalni koncept koji je postao poznat kao "O'Nilovi cilindri", odnosno gradovi koji se vrte sa dva rotirajuća cilinda koja idu u suprotnim smerovima kako bi simulirali gravitaciju nalik onoj na Zemlji.

"Cilindri bi se rotirali dovoljno brzo da obezbede veštačku gravitaciju na njihovoj unutrašnjoj površini, ali dovoljno sporo da ljudi koji žive u njima ne bi iskusili mučninu", piše u saopštenju.

O'Nilovi cilindri su već 50 godina osnova naučne fantastike - ali koncept koji je predložio ovaj tim mašinskih inženjera, fizičara i astronoma mogao bi da pruži uvid u to kako bi ove vrste budućih svemirskih gradova zapravo mogle da izgledaju jednog dana.

Pošto bi bilo izuzetno skupo da se svi materijali za klasični O'Nilov cilindar iznesu u svemir, istraživači su smislili alternativni pristup: koristeći "sve one leteće planine koje se vrte oko Sunca" — asteroide — koji bi mogli da "pruže brži, jeftiniji i efikasniji put do svemirskih gradova", rekao je u saopštenju za javnost profesor fizike Univerziteta u Ročesteru Adam Frank, koji je koautor nedavnog rada objavljenog u časopisu Frontiers.

Oni svoj projekat zovu "Habitat Bennu", što je pozajmljeno ime od moguće šupljeg asteroida koji je prvi put otkriven 1999. godine i koji je nedavno posetila japanska svemirska letelica OSIRIS-REx.

Glavni nedostatak korišćenja asteroida u ove svrhe je što su oni često više kolekcija ruševina nego čvrsta površina poput naše Zemlje.

Ali tu u igru dolazi mrežasta vreća.

Pokrivanjem asteroida u džinovsku vreću napravljenu od cevi od ugljeničnih nanovlakna debljine samo nekoliko atoma, takva vreća bi potencijalno mogla da "obmota i podrži čitavu masu ruševina asteroida koji se okreće i stanište unutar njega, istovremeno podržavajući sopstvenu težinu dok vrti", navodi se u saopštenju.

U međuvremenu, okretanje samog cilindra pružilo bi veštačku gravitaciju.

"Na osnovu naših proračuna, asteroid prečnika 300 metara mogao bi da se proširi u cilindrično svemirsko stanište sa oko 22 kvadratne milje životne površine", rekao je Frank u saopštenju za javnost. "To je otprilike veličina Menhetna."

Iako je ovaj "neverovatno teoretski" koncept za sada stvar naučne fantastike, ne mora tako da ostane zauvek, tvrde istraživači.

"Svemirski gradovi sada mogu izgledati kao fantazija, ali istorija pokazuje da vek ili nešto više tehnološkog napretka može učiniti nemoguće stvari mogućim".

(Telegraf.rs)