MIT inženjeri dizajnirali robote koji se sami grade i "rastu" u veće mašine
Roboti mogu pomoći u izgradnji zgrada, vozila, a čak mogu da "porastu" u veće mašine
Inženjeri sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu (MIT) stvorili su jedinstvenog robota koji je sposoban da se samostalno sastavlja i gradi "skoro sve". Roboti mogu pomoći u izgradnji zgrada, vozila, a čak mogu da "porastu" u veće mašine.
Novo istraživanje MIT-ovog Centra za bitove i atome (CBA) zasnovano je na godinama istraživanja, uključujući nedavne studije koje pokazuju da se objekti poput deformabilnog krila aviona i funkcionalnog trkačkog automobila mogu sastaviti od sićušnih identičnih lakših delova - i da se roboti mogu napraviti tako da obavljaju neke od montažnih radova.
Preporučujemo
Orion uspešno obavio još jedan prelet: Približio se mesečevoj površini na 130 km
NASA: Nadamo se da će ljudi živeti na Mesecu tokom "ove decenije"
Tim je sada pokazao da i roboti za sklapanje i struktura koja se gradi mogu biti napravljeni od istih pojedinačnih delova i da se roboti mogu kretati nezavisno u velikom broju kako bi brzo završili velike sklopove.
Prema MIT-u, vokseli (termin pozajmljen iz kompjuterske grafike) su u srcu sistema, noseći snagu i podatke koji se mogu deliti između različitih delova. Ti delovi čine osnovu robota, hvataju i pričvršćuju dodatne voksele pre nego što krenu preko mreže koja će biti sastavljena, prenosi NDTV.
Direktor CBA Nil Geršenfeld rekao je u saopštenju za javnost: "Kada gradimo ove strukture, morate da ugradite inteligenciju".
Dok su ranije verzije asemblerskih robota bile povezane snopovima žica sa svojim izvorom napajanja i kontrolnim sistemima, "pojavila se ideja strukturalne elektronike – pravljenja voksela koji prenose snagu i podatke, kao i silu".
Posmatrao je novi sistem u radu i primetio: "Nema žica. Postoji samo struktura."
Sami roboti se sastoje od niza voksela povezanih s kraja na kraj. Ovi robotski uređaji moraju donositi odluke u svakoj fazi procesa sklapanja. Prema CBA doktorantkinji Amiri Abdel-Rahman, roboti bi mogli da izgrade strukturu, drugog robota iste veličine ili većeg robota.
"Dok eksperimentalni sistem može da izvrši sklapanje i uključuje veze za napajanje i podatke, u trenutnim verzijama konektori između sićušnih delova nisu dovoljno jaki da izdrže neophodna opterećenja. Tim, uključujući studentkinju Mianu Smit, sada se fokusira na razvoju jačih konektora", navodi se dalje u saopštenju za javnost.
(Telegraf.rs)