Naučnici sada uče robote da se smeju kao ljudi, a evo i zašto

Japanski istraživači žele da se roboti smeju

(TSvako ko je podelio smeh sa prijateljem zna koliko humor može biti duboko povezujući, tako da je logično da naši budući roboti saputnici imaju veće šanse da zadobiju naše poverenje i naklonost ako mogu da se smeju sa nama.

Ali samo zato što robot priča viceve, ​​ne znači da može da odgovori na njih na odgovarajući način. Da li je komentar opravdavao ljubazno kikotanje robota ili iskreni grohot? Pravi odgovor bi mogao značiti razliku između pristupačnog i nevaspitanog androida.

Preporučujemo

Zato japanski istraživači pokušavaju da nauče robote bez humora da se smeju u pravo vreme i na pravi način.

Ispostavilo se da obuka veštačke inteligencije da se smeje nije tako jednostavna kao da je naučite da odgovori na molbu telefonskog korisnika da otkaže pretplatu.

"Sistemi koji pokušavaju da oponašaju svakodnevni razgovor i dalje se bore sa pojmom kada da se smeju", navodi se u studiji objavljenoj u četvrtak u časopisu Frontiers in Robotics and AI, prenosi PC Press.

Studija detaljno opisuje istraživanje tima u razvoju AI konverzacionog sistema fokusiranog na zajednički smeh, kako bi razgovor između ljudi i robota bio prirodniji.

Oni zamišljaju da se integriše u postojeći softver za razgovore za robote i agente, koji već uče da otkrivaju emocije i bave se otvorenom složenošću poput nejasnih ljudskih komandi.

"Smatramo da je jedna od važnih funkcija konverzacione veštačke inteligencije – empatija", rekao je u saopštenju Koji Inoue, docent informatike na japanskom Univerzitetu Kjoto i koautor studije.

"Razgovor je, naravno, multimodalan, a ne samo pravilno reagovanje. Zato smo odlučili da jedan od načina na koji robot može da saoseća sa korisnicima jeste da podeli njihov smeh."

Ključno je da sistem ne samo da prepoznaje smeh, već i odlučuje da li će se smejati kao odgovor, a zatim bira pravu vrstu smeha za tu priliku.

"Najznačajniji rezultat ovog rada je da smo pokazali kako možemo kombinovati sva tri ova zadatka u jednom robotu", rekao je Inoue. "Verujemo da je ovaj tip kombinovanog sistema neophodan za pravilno ponašanje smeha, a ne samo za otkrivanje smeha i reagovanje na njega."

Da bi prikupio podatke o učestalosti i vrstama zajedničkog smeha, tim je iskoristio Eriku, naprednog humanoidnog robota koji su dizajnirali japanski naučnici Hiroši Išiguro i Kohei Ogava, kao platformu za proučavanje interakcije čoveka i robota. Erika može da razume prirodni jezik, ima sintetizovan ljudski glas i može da trepće i pomera oči kada sluša kako ljudi pričaju o svojim problemima.

Istraživači su snimili dijalog između muških studenata Univerziteta Kjoto koji su se naizmenično ćaskali licem u lice sa Erikom dok su glumice amaterke u drugoj sobi teleoperisale botom preko mikrofona. Naučnici su izabrali tu postavku znajući da će prirodno postojati razlike između toga kako ljudi razgovaraju jedni s drugima i kako razgovaraju sa robotima, čak i onima koje kontroliše drugi čovek.

"Želeli smo, koliko god je to moguće, da model smeha obučimo pod sličnim uslovima kao prava interakcija čoveka i robota", rekao je istraživač Univerziteta Kjoto, Diveš Lala, još jedan koautor studije.

Na osnovu interakcija, istraživači su kreirali četiri kratka audio dijaloga između ljudi i Erike, koja je bila programirana da na razgovore odgovara različitim nivoima smeha, od nikakvog do čestih smeškanja kao odgovor na svoje drugare u razgovoru.

Volonteri su zatim ocenili te interludije na osnovu empatije, prirodnosti, sličnosti sa ljudima i razumevanja.

Zajednički scenariji smeha su bili bolji od onih u kojima se Erika nikada ne smeje ili smeje svaki put kada otkrije ljudski smeh bez korišćenja druga dva podsistema za filtriranje konteksta i odgovora.

Istraživači sa Univerziteta Kjoto već su programirali svoj zajednički sistem smeha u robote pored Erike, iako kažu da bi humanoidni zvuci ipak mogli da zvuče prirodnije.

Zaista, čak i dok roboti postaju sve životniji, ponekad uznemirujući, robotisti priznaju da im ulivanje njihovih sopstvenih osobina sličnih ljudima predstavlja izazove koji prevazilaze kodiranje.

"Možda će proći više od 10 do 20 godina pre nego što konačno budemo mogli da razgovaramo sa robotom kao što bismo to uradili sa prijateljem", rekao je Inou Erika, suvišno je reći, još nije spremna za stand-up turneju. Ali intrigantno je pomisliti da bi uskoro mogao doći dan kada će zaista delovati kao da ona razume vaše šale.

(Telegraf.rs)