Otkrivene dve "Super-Zemlje" koje su nam bliže nego ikad: Da li je na njima moguć život?
Astronomi veruju da se jedna od njih nalazi u naseljivoj zoni svoje zvezde, gde nije ni prevruće ni previše hladno, da bi voda opstala
Međunarodni tim astronoma otkrio je dve nove "Super-Zemlje" koje kruže oko druge najhladnije zvezde ikada pronađene piše Space.com. Ona se nalazi na svega 100 svetlosnih godina od naše planete, a najnovije otkriće, astronomima daje nadu da je na jednoj "Super-Zemalja" moguć život.
Naime, unutrašnja planeta sistema, označena kao LP 890-9b, je za oko 30 odsto veća od Zemlje i kruži oko patuljaste zvezde za samo 2,7 zemaljskih dana. Druga planeta, nazvana LP 890-9c, je za nijansu veća, odnosno za oko 40 odsto od veličine Zemlje i završava svoju orbitu za oko 8,5 zemaljskih dana.
Preporučujemo
James Webb zabeležio fantastičan prizor: Otkriveno na hiljade mladih zvezda u maglini Tarantula
Šta bi se desilo kada bi se danas ponovila najveća solarna oluja ikada zabeležena?
Astronomi veruju da se ona nalazi u naseljivoj zoni svoje zvezde, gde nije ni prevruće ni previše hladno, da bi podržalo postojanje vode na njenoj površini.
Kako su otkrili postojanje "Super-Zemalja"?
LP 890-9b je prvobitno identifikovana kao kandidat za egzoplanetu od strane Transiting Exoplanet Survey satelita (TESS) koji uočava egzoplanete sa Zemlje, dok prelaze lice svojih zvezda, uzrokujući mali pad izlazne svetlosti.
- TESS traži egzoplanete koristeći tranzitni metod, tako što istovremeno prati sjaj hiljada zvezda, tražeći blago zatamnjenje koje bi moglo biti uzrokovano planetama koje prolaze ispred njihovih zvezda - objašnjava egzoplanetarna naučnica Laetitia Delrez sa Univerziteta u Liježu u Belgiji.
Međutim, TESS-ova osetljivost je ograničena na infracrvenu svetlost koju najčešće i emituju hladne zvezde, poput LP 890-9.
Tu slabost ne dele teleskopi projekta SPECULOOS, koji se nalaze u Čileu i na Tenerifima, i upravo oni su potvrdili postojanje unutrašnje planete i dodatno LP 890-9c, na kojoj je potencijalno moguć život.
- Cilj SPECULOOS-a je da traga za potencijalno nastanjivim zemaljskim planetama koje prolaze kroz neke od najmanjih i najhladnijih zvezda u solarnom komšiluku - rekao je astronom Mihael Gilon sa Univerziteta u Liježu i glavni istraživač projekta SPECULOOS.
Ranije otkrivene još tri potencijalno nastanjive egzoplanete
Ova strategija je motivisana činjenicom da su takve planete posebno pogodne za detaljna proučavanja njihove atmosfere i traženje mogućih hemijskih tragova života sa velikim opservatorijama, kao što je svemirski teleskop James Webb.
Podsetimo, ranije je pronađen sistem egzoplaneta TRAPPIST-1, u blizini najhladnije zvezde ikada pronađene, sa planetama koje kruže oko nje. Od sedam poznatih egzoplaneta u sistemu, tri su u zoni pogodnoj za život, što ga je učinilo glavnom metom za dublje istraživanje.
Upravo, otuda i želja da se istraže novootkriveni svetovi koji zauzimaju nastanjivu zonu LP 890-9.
- Ovo nam daje dozvolu da više posmatramo i saznamo da li planeta ima atmosferu, i ako ima, da proučavamo njen sadržaj i procenimo njenu nastanjivost - istakao je astrofizičar Amauri Triaud sa Univerziteta u Birminghamu i jedan od vođa radne grupe projekta SPECULOOS.
Zatim, naučnici se nadaju da će proučiti atmosferu SPECULOOS-2c, verovatno sa NASA-inim teleskopom James Webb, koji je nedavno otkrio ugljen-dioksid u atmosferi egzoplanete.
- Važno je otkriti što je moguće više umerenih zemaljskih svetova da bismo mogli da proučimo raznolikost klime egzoplaneta i da bismo došli u poziciju da izmerimo koliko se često biologija pojavljivala u kosmosu - zaključuje Triaud.
(Telegraf.rs)