Neverovatan prizor iz svemira: NASA teleskop "uhvatio" Ajnštajnov prsten

Albert Ajnštajn je u opštoj teoriji relativnosti pretpostavio postojanje ovakvih gravitacionih sočiva

Svemirski teleskop Džejms Veb, iza kojeg stoji NASA, ponovo je iznenadio, ali i oduševio naučnike, istraživače i sve ljubitelje galaksije.

Naime, teleskop je "uhvatio" nesvakidašnji prizor - efekat gravitacionog sočiva koji predstavlja idealan primer Ajnštajnovog prstena.

O tome kolika je moć teleskopa NASA-e govori činjenica da je pomenuti fenomen od nas udaljen čak 12 milijardi svetlosnih godina: to znači da, doslovno, gledamo u daleku prošlost.

Ajnštajnov prsten, inače, nastaje kada svetlost iz galaksije ili zvezde prođe pored masivnog objekta na putu do Zemlje. Zbog gravitacionog sočiva, svetlost je preusmerena, te deluje da dolazi sa različitih mesta.

Ako su izvor, sočivo i posmatrač u savršenom skladu, svetlo se pojavljuje kao prsten, i onda dobijamo upravo ovaj efekat, ili fenomen, koji naučnicima omogućava da podrobnije proučavaju udaljene galaksije koje bi nam, inače, bile nevidljive.

Albert Ajnštajn je u opštoj teoriji relativnosti pretpostavio postojanje ovakvih gravitacionih sočiva.

Bliže masivne galaksije svojom gravitacijom iskrivljuju vremensko-prostorni kontinuum, savijajući tako putanje svetlosti, slično kao što to čine sočiva. Na taj način deluju kao prirodni kosmički teleskopi, objašnjavaju iz američke svemirske agencije.

Ističe se da je u ovom konkretnom primeru gravitacija jedne galaksije iskrivila svetlost daleke pozadinske galaksije (SPT-S J041839-4751.8.) i pretvorila je u krivulju, odnosno povećala je njenu sliku i razvukla je u gotovo "savršen prsten". Taj prikaz ne postoji sam po sebi.

Efekat nastaje samo kada se ispred teleskopa postroje dalja i bliža galaksija, koja služi kao sočivo.

Video: Kako izgleda kada Crna rupa usisa zvezdu

(Telegraf.rs)