Ova tinejdžerka je izmislila jeftin uređaj za uočavanje lovokradica slonova u realnom vremenu

U fazi istraživanja pokazala se njegova tačnost u 90 odsto slučajeva

Kada je Anika Puri posetila Indiju sa porodicom pre četiri godine, bila je iznenađena kada je naišla na market u Bombaju pun nakita i statua od slonovače. Podsetimo, već više od 30 godina je trgovina slonovačom ilegalna, dok je lovljenje slonova zabranjeno u Indiji od 1970. godine.

"Bila sam prilično zatečena", priča sedamnaestogodišnja Anika rodom iz Njujorka i dodaje:

Preporučujemo

"Uvek sam mislila, pa, krivolov je nezakonit, kako da je to i dalje tako velik problem?"

Iz znatiželje, Puri je počela da istražuje i došla je do zabrinjavajuće statistike. Ipostavilo se da se populacija afričkih slonova smanjila za oko 62 odsto u periodu od 2002. do 2011. godine. I godinama kasnije, ovaj broj raste.

Od empatije do prvih nagrada

To je nateralo Puri da nešto uradi. Kako se slonovi i ljudi razlikuju ne samo po brzini kretanja, već i po šemama okretanja i drugih pokreta, Anika je osmislila svoj način za detektovanje lovokradica.

Tokom dve godine učenja, kreirala je program ElSa (skraćeno od spasitelja za slonove), nisko budžetnog prototipa softvera vođenog mašinskim učenjem koji analizira obrasce kretanja ljudi i slonova na termalnim infracrvenim snimcima.

Ova mlada devojka navodi da je softver četiri puta tačniji nego postojeće najsavremenije metode detekcije. Takođe, eliminiše potrebu za upotrebom skupih termalnih kamera sa visokom rezolucijom.

ElSa koristi FLIR ONE Pro termalnu kameru koja košta 250 dolara sa rezolucijom 206x156 piksela koja se uključuje na Iphone 6. Zatim, kamera i telefon se kače za dron i tako sistem proizvodi podatke u realnom vremenu, o tome da li su objekti u parku ljudi ili slonovi.

Iako program nije primenjen na sirovom materijalu, u fazi istraživanja pokazala se njegova tačnost u 90 odsto slučajeva. Odnosno uspeo je da prepozna čoveka.

Na najvećem svetskom međunarodnom pred-koledž STEM takmičenju, Internacionalnom sajmu nauke i inženjerstva, Puri je nagrađena za naučnu komunikaciju, i najbolju ideju u kategoriji nauke o zemlji i životnoj sredini.

"Pre svega sam počastvovana što sam se našla na tom podijumu", izjavila je skromna naučnica.

"Veoma je zapanjujuće da je učenica srednje škole bila sposobna da napravi ovako onešto. Ne samo istraživanje i analize, već da je uspela da napravi svoj prototip", kaže Džasper Eikelboom, ekolog Wagenigen Univerziteta u Holandiji koji dizajnira sistem koji će detektovati lovokradice koristeći GPS lokatore na životinjama.

Takođe, Anikin prototip bi mogao da se koristi i za druge ciljeve očuvanja.

"U ekologiji generalno, volimo da pratimo životinje i gledamo šta rade, kao i kako to utiče na ekosistem. I ako gledamo, primera radi, satelitske podatke, mi možemo da pronađemo obrasce kretanja, ali ne znamo kojoj vrsti pripada. Smatram da je veoma pametan potez da osmotrimo same obrasce kretanje umesto samo fotografiju, da bismo utvrdili o kakvoj vrsti se radi."

Osnovala svoju neprofitnu organizaciju

Puri se prvi put susrela sa veštačkom inteligencijom u devetom razredu, kada je izabrana za Stenfordski letnji program.

"Inicijalno, moj entuzijazam za veštačku inteligenciju zasnivao se na neograničenoj mogućnosti za društveno dobro. Ali ubrzo sam otkrila da podaci prikupljeni i analizirani od strane čoveka sadrže ljudske predrasude, pa tako i veštačka inteligencija", ističe Anika i dodaje:

"Zaista ima sposobnost da ojača neke od najgorih aspekata našeg društva. Ono što sam zaista shvatila iz ovoga je koliko je važno da su žene, ljudi u boji, sve vrste manjina, na čelu ove vrste revolucionarne tehnologije."

Tako je pre godinu dana osnovala neprofitnu organizaciju nazvanu mozAIrt koja inspiriše devojke i druge nedovoljno zastupljene grupe da uzmu učešće u informacionim naukama kombinujući muziku, umetnost i veštačku inteligenciju.

Na jesen, Puri će otići na Institut za tehnologiju u Masačusetsu gde želi da studira elektrotehniku i računarstvo. Takođe, u planu je da svoj program proširi i na druge ugrožene vrste.

Volela bi da se njen program nađe u nacionalnom parku u Africi, uključujući i Krugerov nacionalni park u Južnoj Africi. Kako dronovi imaju bateriju koja traje samo sat vremena, trenutno radi na algoritmu za planiranje putanje drona kako bi imao maksimalnu efikasnost u toku leta.

"Istraživanje nije ravna linija. To mi je pomoglo da se razvijem u snalažljivijeg i inovativnijeg mislioca. Učiš usput", zaključuje je ova mlada naučnica.

(Telegraf.rs)