"Nemoguće" astronomsko otkriće: Možda otkrivena prva "lutajuća" crna rupa
Po prvi put, astronomi su koristili čudan efekat gravitacije na svetlost zvezda da bi uočili "lutajuću" crnu rupu
Astronomi su možda uradili naizgled nemoguće i prvi put uočili lutajuću crnu rupu.
Same crne rupe su nevidljive po definiciji jer čak ni svetlost ne može da izbegne njihovu intenzivnu gravitaciju. U samo poslednjih nekoliko godina, međunarodna saradnja iza teleskopa Event Horizon uspela je po prvi put da fotografiše crne rupe. Ali kada pogledamo ove slike, svetlost koju vidimo je zapravo disk vrućeg gasa i materijala koji kruži oko ivice same crne rupe.
Ponekad su crne rupe očigledne jer jedna ili više zvezda kruži oko njih, kao što je slučaj sa supermasivnom crnom rupom u centru Mlečnog puta. Ali naučnici očekuju da postoje stotine miliona crnih rupa koje lebde kroz izolovanije uglove kosmosa.
Sada su timovi astronoma dokumentovali ono što bi moglo biti ili neutronska zvezda ili "lutajuća" crna rupa prekriven neizbežnom snagom sopstvene gravitacije. Ovo je učinjeno po prvi put posmatranjem kako ista sila izobličava svetlost udaljenije zvezde, što je fenomen koji se naziva gravitaciono mikro sočivo.
"Ovo je prva lutajuća crna rupa ili neutronska zvezda otkrivena gravitacionim mikro sočivom", rekla je profesorka astronomije Džesika Lu sa Univerziteta u Kaliforniji u Berkliju. "Sa mikrolensingom, u mogućnosti smo da sondiramo ove usamljene, kompaktne objekte i izmerimo ih. Mislim da smo otvorili novi prozor za ove tamne objekte, koji se ne mogu videti ni na jedan drugi način."
"Koliko god želeli da kažemo da je to definitivno crna rupa, moramo razmotriti sve mogućnosti. Ovo uključuje i crne rupe manje mase i možda čak i neutronsku zvezdu", rekla je Lu.
Ovo nebesko telo je između 1,6 i 7,1 solarne mase, prema trenutnim procenama. Niža masa bi možda značila da bi objekat mogao biti neutronska zvezda. Ako se ispostavi da je masa veća, postaje nespornije da je objekat crna rupa.
Šta god da je, objekat nosi oznake MOA-2011-BLG-191 i OGLE-2011-BLG-0462 (skraćeno OB110462) i udaljen je 5.000 svetlosnih godina od Zemlje, tako da nema nikakve brige da će nam se prišunjati uskoro.
(Telegraf.rs)