Svemirski teleskop Džejms Veb potvrdio konačno poravnanje: Evo i zašto će ova slika biti u udžbenicima

Veb nastavlja da prevazilazi očekivanja u svemiru. Svi instrumenti su u odličnom stanju, što nas dovodi veliki korak bliže otkrivanju istinskog univerzuma

NASA je poslala talase kroz svet astronomije pre otprilike četiri meseca kada je svemirski teleskop Džejms Veb poleteo u kosmos. Čuo se aplauz i pijuckao šampanjac, ali ubrzo se agencija vratila na posao jer su, u izvesnom smislu, najopasnije deonice Vebovog putovanja tek bili pred njima.

Dok je lebdeo u svemiru, Veb je morao da proširi svoju antenu, uspostavi komunikaciju sa zemaljskom kontrolom, poravna svojih 18 heksagonalnih ogledala, kalibriše svoju infracrvenu opremu za snimanje ultra visoke rezolucije i još mnogo toga.

Teleskop već ima mnogo uspeha iza sebe, ali u četvrtak, i nakon sveobuhvatnog pregleda, tim u NASA-i je jednoglasno došao do zaključka da se Vebova sedma i poslednja faza poravnanja može označiti kao završena. Sva ogledala su zaključana na mestu.

Tačnije, Vebova sada poravnata ogledala usmeravaju potpuno fokusiranu svetlost koja se emituje iz svemira na svaki instrument, a svaki instrument savršeno koristi ovo svetlo za snimanje slika.

"Od ove tačke pa nadalje", kaže NASA, "jedine promene na ogledalima biće veoma male, periodična prilagođavanja primarnih segmenata ogledala".

Ovo je prilično velika prekretnica. To znači da sva četiri naučna instrumenta teleskopa rade i da su u stanju da snime "oštre, dobro fokusirane slike" koje astronomi širom sveta željno očekuju.

I ne samo to, već "optičke performanse teleskopa i dalje su bolje od najoptimističnijih predviđanja inženjerskog tima", kaže NASA. Veb je prešao dug, dug put od svojih prvih zrnastih, crno-belih slika koje smo dobili u februaru.

Vebovi novousklađeni instrumenti

Bliska infracrvena kamera, ili NIRCam, je Vebova infracrvena kamera koja će biti glavna u otkrivanju i slikanju najranijih zvezda i galaksija univerzuma.

Bliski infracrveni spektrograf, ili NIRSpec, koristiće spektrografiju da sazna o hemijskom sastavu i temperaturi galaktičkih tela.

Srednji infracrveni instrument, ili MIRI, ima i kameru i spektrograf koji će pronaći objekte u srednjem infracrvenom elektromagnetnom regionu.

Bliski infracrveni imidžer i spektrograf bez proreza, ili NIRISS, spreman je da pronađe nikada ranije viđene egzoplanete koje vrebaju u kosmosu.

I na kraju, senzor preciznog navođenja je u osnovi Vebov navigacioni sistem. Bez ovoga, teleskop ne bi znao na koju stranu je okrenut niti bi pronašao važne ciljeve. Sve bi bilo izgubljeno.

Zajedno, ova izuzetna mašinerija pružiće nam prvi pogled u "nefiltrirani" univerzum.

Ovo gigantsko poboljšanje u odnosu na Habl rešavaće zagonetke univerzuma, od crnih rupa do univerzuma kakav je bio kada je vreme počelo, razjašnjavajući na taj način da li su našim udžbenicima astronomije potrebne bilo kakve napomene ili izmene.

I ne samo to, ovo je jedan od onih istorijskih momenata o kojima će buduće generacije učiti, a ova fotografija će sasvim sigurno biti jedna od ključnih u toj lekciji.

(Telegraf.rs)