Naučnici od ćelija ljudskog srca napravili veštačke ribe koje mogu same da plivaju

Eksperiment bi mogao da unapredi tehnologiju pejsmejkera ​​i poboljša razvoj veštačkih srca za ljude

Naučnici sa Harvarda su konstruisali jato riba koje koriste kontrakcije ljudskih srčanih ćelija da plivaju autonomno. Istraživači kažu da bi eksperiment mogao unaprediti tehnologiju pejsmejkera ​​i poboljšati razvoj veštačkih srca za ljude.

Tim je objavio svoje rezultate u časopisu Science.

Istraživači su napravili ribe koristeći papir, želatin, dva sloja srčanog mišićnog tkiva - jedan na levoj, a jedan na desnoj strani - i plastično peraje.

Kontrakcije ovog mišićnog tkiva pokretale su ribe kroz vodu. Kontrakcija na jednoj strani izazivala je istezanje mišića na drugoj, a kada se ćelije skupe, peraje se pomeralo i ribe su mogle da plivaju samostalno.

Srčane mišićne ćelije su izvedene iz ljudskih matičnih ćelija, pišu autori u radu. Takođe su konstruisali autonomni čvor za pejsing, koji je delovao kao pejsmejker kontrolišući ritam i učestalost kontrakcija.

“To je vežba”, kaže Kit Parker, profesor bioinženjeringa i primenjene fizike na Harvardu i jedan od autora rada.

“Na kraju krajeva, želim da izgradim srce za bolesno dete."

Ribe su se samostalno kretale više od 108 dana, što je ekvivalentno 38 miliona otkucaja, navodi se u studiji. Pošto se srčane ćelije stalno obnavljaju, za šta je potrebno oko 20 dana, Parker kaže da su se ćelije ribe obnovile ukupno oko pet puta.

"Zaista zanimljiva stvar u vezi sa ovim ribama, koju nismo očekivali, je koliko dugo i koliko brzo će plivati", kaže Parker.

Iako istraživači kažu da su ove ribe korak napred za istraživanje srca, mogu biti potrebne godine do stvaranja prvog veštačkog srca, kaže Majkl Šnajder, profesor regenerativne kardiologije na Imperial koledžu u Londonu, koji nije bio uključen u studiju.

On kaže da transplantacija genetski izmenjenih svinjskih srca obećava više.

Ali to ne obeshrabruje Parkera.

(Telegraf.rs)