Krila leptira kao najbolja bezbednosna zaštita: Srpski naučnici stvorili revolucionarni "Teslagram"

Saznanje da su krila leptira pokrivena sa preko 200.000 ljuspica i da ni kod jednog nisu ista, bilo je dovoljno srpskim naučnicima da osmisle najbolji vid zaštite od falsifikovanja na svetu

Tim naučnika Instituta za fiziku u Beogradu napravio je zaštitu koja može da se ugrađuje u kartice, novčanice, dokumenta i umetnička dela, koja se sastoji od ljuspica krila leptira, koje je nemoguće kopirati.

Krila leptira su pokrivena sa preko 200.000 ljuspica, a nijedan leptir nema ista krila. Taj podatak je bio dovoljan srpskim naučnicima da osmisle najbolji vid zaštite na svetu. Struktura leptirovog krila složenija je od holograma i nemoguće ju je kopirati. Za pronalazak nazvan "Teslagram" mnogi već smatraju da je najbolja zaštita na svetu, a od 2015. godine je registrovana i zaštićena.

- Sa njihovih krila se skinu ljuspice, u stvari, onaj prah sto vam ostane na prstima kada dodirnete krila leptira. Nakon toga smo sa jednom kompanijom razvili sistem za stavljanje tih ljuspica na kartice, papir, plastiku u postupku koji liči na štampu - objasnio je za RTS Dimitrije Stepanenko sa Instituta za fiziku u Beogradu.

Tu ideju u Institutu za fiziku razvijaju još od 2011. godine, a osmislili su i prototip čitača.

- Trenutno radimo na smanjenju čitača, da bi mogao da bude što manji i pristupačniji većem broju ljudi. Tako da mogu da se štite umetnine, različite vrste luksuznih proizvoda koji su jako skloni falsifikovanju. Nadamo se da ćemo u skorijoj budućnosti, kada budemo mogli da instaliramo čitače na mobilne telefone, on praktično biti dostupan svima - dodala je Marija Mitrović Dankulov, rukovodilac Inovacionog centra na Institut za fiziku.

Šira primena ovakve bezbednosne zaštite tek se očekuje.

- Zaštitne brave, zaštita nekih stvari napravljenih od tkanine - to su neke stvari koje mi za početak možemo sami da isfinansiramo tu komercijalizaciju. Ovo radimo u saradnji sa Svetskom bankom, sa stručnjacima iz inostranstva koji nam pomažu. Bili smo jako blizu da ovo komercijalizujemo u Švajcarskoj, ali je počela pandemija i usporila ovaj proces. Ali ja sam vrlo optimističan da je ovo budućnost - smatra direktor Instituta za fiziku Aleksandar Bogojević.

Cilj ove tehnologije nije zarada, kažu u Institutu, već razvoj nauke i uspešan primer koji će pokrenuti i druge organizacije i ističu da se ljuspice leptira koriste tek kada oni uginu. U Institutu za fiziku kažu da se sva rešenja kriju u prirodi, i da su oni samo posmatrali, istraživali i otkrili ono što je već vekovima postojalo oko nas.

(Telegraf.rs/RTS.rs)