Da li je skupo imati svoj sajt?

Koliki su realni troškovi, šta se dobija, a šta gubi kada imate svoj sajt?

Foto: Pixabay

Kada se povede priča o sajtu, najčešće se mogu čuti argumenti "ne znam da li mi uopšte treba", "skupo mi je sve to" ili "ne znam ko bi mi to napravio i održavao“. Je li sajt zaista skup?

Nećemo previše o tome treba li imati svoj sajt, jer je o tome dosta pisano. Ukratko, vaš sajt je deo vašeg digitalnog identiteta i jedino što na internetu zaista u potpunosti kontrolišete. Facebook i Instagram profile možete besplatno otvoriti, ali niko ne garantuje da ih Facebook neće ugasiti iz ko zna kog razloga, kada u njih uložite i vreme i novac. Razvijanje sajta je možda sporija, ali sigurnija i dugotrajnija investicija.

Troškovi domena i hostinga

U celoj priči oko sajta ima i poneka nepoznata stavka, ali su troškovi registracije imena domena i hostinga potpuno transparentni. Je li to zaista veliki trošak ili ne? Ukoliko su vam klijenti u Srbiji, poželjno je registrovani ime u okviru .RS domena. Cena varira u zavisnost od firme kod koje želite da izvršite registracija, a ako to želite sad da uradite, SuperHosting ima promociju tokom koje dobijate gotovo 25% popusta, pa će vas to zadovoljstvo koštati 1.900 RSD. Ovu firmu smo izdvojili jer nudi i tri meseca besplatnog hostinga uz kupovinu bilo kod naziva domena. Ako odlučite da produžite korišćenje, cena hostinga za godinu dana je manja od 3.000 RSD. Naravno, hosting možete naći i za manje novca, ali su takve ponude uglavnom sa ograničenjima koja će vam pre ili kasnije zasmetati, pa je bolje odmah se odlučiti za dugoročno pouzdano rešenje. Ukratko, godišnji troškovi domena i hostinga će biti manji od 5.000 RSD, odnosno manje od 14 dinara dnevno. Zanemarljiv trošak u odnosu na ono što dobijate.

Foto: Pixabay

Troškovi pravljenja sajta

Dolazimo do maglovite zone. Troškovi pravljenja sajta mogu biti od nula dinara do veoma velikih iznosa. Možda su baš priče o preskupim sajtovima razlog zašto mnogi ne razmišljaju o ulaganju u sopstveni „online izlog“, ili i sami imaju poznanike koji su naleteli na „preduzimljive“ momke koji su im nerealno skupo naplatili usluge pravljenja sajta. Srećom, sve napreduje, pa i platforme za pravljenje i uređivanje sajtova. Najpopularniji softver je WordPress, koji omogućava i totalnim početnicima da u kratkom roku naprave atraktivan sajt i to potpuno besplatno. Dobre hosting kompanije, kao što je pomenuti SuperHosting u okviru svojih paketa imaju alata za laku instalaciju i efikasno korišćenje WordPressa. Iako izrada kompleksnih sajtova i posebnih modifikacija zahteva angažovanje profesionalaca i samim tim dodatne troškove, sajt koji će zadovoljiti potrebe manje firme ili pojedinca možete i sami napraviti potpuno besplatno.

Troškovi održavanja sajta

Ni ovde nije lako tačno definisati troškove. Ukoliko imate kvalitetan hosting, koji će se na adekvatan način pobrinuti o tehničkom delu, vama ostaje samo da se brinete o sadržaju sajta. U zavisnosti od toga da li imate jednostavan sajt sa vestima i opisima svojih usluga, ili kompleksan sajt sa online prodavnicom, troškovi mogu biti manji ili veći. Objavljivanje novog sadržaja u okviru CMS-ova, kao što je WordPress, je prilično lako, pa se osoba sa prosečnim poznavanjem rada na računaru može osposobiti za nekoliko dana. Menjanje strukture sajta je već dosta složeniji posao, pa će vam verovatno trebati stručna pomoć, ali treba naglasiti da se do toga dolazi uglavnom nakon rasta firme i obogaćivanja ponude, a to znači da ćete i finansijski to bolje podneti u tom trenutku. Mala firma sa jednostavnijim sajtom sigurno u okviru svojih zaposlenih može naći osobu koja će uspešno održavati sajt.

Kad se podvuče crta...

Kao što se može videti, atraktivan i funkcionalan sajt možete imati i sa veoma malim ulaganjima, a za uzvrat ćete dobiti izuzetno moćan alat za razvijanje svog poslovanja. Zamislite da vam ulaganje u jednu kafu nedeljno može doneti i do nekoliko puta više novca – upravo toliko bi koštalo ulaganje u početnički sajt. Ne želimo umanjiti kompleksnost pravljenja i održavanja sajta, niti potceniti rad i stručnost ljudi kojima se time bave, već želimo da ohrabrimo one koji misle da nemaju novca za sajt i da im pokažemo da postoji način da i oni postanu deo globalne mreže. A kad razviju posao, lako će platiti za nadogradnju, ukoliko bude potrebna.

(Telegraf.rs/PR)