Gde Betoven stade, kompjuter produži: Veštačka inteligencija komponuje nastavak nezavršene simfonije
U algoritam su ubačena sva njegova dela, a kompjuter stvara moguće nastavke simfonije u kompozitorovom stilu
Nekoliko nota zapisanih u beležnici je sve što je nemački kompozitor Ludvig van Betoven ostavio od Desete simfonije pre smrti 1827. godine. Sada se tim muzikologa i programera takmiči sa vremenom kako bi dovršili delo uz pomoć veštačke inteligencije, uoči 250. godišnjice Betovenovog rođenja sledeće godine.
"Napredak je impresivan iako kompjuter mora još mnogo toga da nauči", kaže Kristin Sigert, upravnica arhiva u Betovenovoj kući u njegovom rodnom gradu Bonu.
Ona kaže da je uverena da bi Betoven odobrio ideju jer je i on bio inovator, podsećajući na njegove kompozicije za muzičke instrumente koje reprodukuju zvukove vetra i za udaraljke. Sigert tvrdi da taj rad neće uticati na njegovo nasleđe, jer se nikada neće smatrati delom njegovog opusa.
Konačni rezultat projekta izvešće orkestar 28. aprila u Bonu gde će se održati glavna svečanost povodom rođenja kompozitora koji je obeležio razdoblje romantizma u klasičnoj muzici.
Betoven je počeo da radi na Desetoj simfoniji dok je pisao Devetu, koja uključuje slavnu "Odu radosti". Ubrzo je odustao od Desete simfonije, ostavljajući samo nekoliko beleški i nacrta pre nego što je umro kada je imao 57 godina.
U okviru projekta, u algoritam su ubačena sva njegova dela, a kompjuter sada stvara moguće nastavke simfonije u kompozitorovom stilu. Dojče Telekom, koji sponzoriše projekat, nada se da će koristiti saznanja za razvoj tehnologije poput prepoznavanja glasa.
Prve verzije muzike napravljene uz pomoć računara pre nekoliko meseci bile su previše mehaničke i fraze su se previše ponavljale, ali novije verzije obećavaju više, kaže tim.
Beri Kuper, britanski muzičar i muzikolog koji je sam osmislio mogući prvi stav simfonije 1988. godine, sumnja u rezultate.
"Čuo sam kratak deo koji je stvoren. Nije zvučao ni izbliza kao uverljiva rekonstrukcija onoga što je Betoven nameravao", rekao je Kuper, profesor na Univerzitetu Mančester i autor nekoliko dela o Betovenu.
Slični pokušaji računarskih programiranja na osnovu dela Baha, Malera i Šuberta nisu baš bili impresivni.
(Telegraf.rs/N1)