VESELIN JEVROSIMOVIĆ: Sažimanje tehnologije

Ono što znamo je da Gugl želi da pojača svoje prisustvo u svetu pametnih časovnika

Kao zgodan nastavak prošlonedeljne priče - kada sam pisao o načinima na koje će nosiva tehnologija promeniti pristup sportu i treninzima – pojavila se vest da je Gugl započeo proces preuzimanja kompanije Fitbit. Fitbit je, ako se do sada niste susretali sa njihovim proizvodima, veoma popularni proizvođač sportskih narukvica i pametnih časovnika.

Pre nekog vremena, Fitbit je čak preuzeo jednog drugog proizvođača nosive tehnologije i time upotpunio svoju ionako bogatu bazu iskustva, znanja i patenata.

Preporučujemo

Sada će sve to postati sastavni deo Guglovih proizvoda i rešenja.

Kako će tačno izgledati integracija još uvek je teško spekulisati. Ono što znamo je da Gugl želi da pojača svoje prisustvo u svetu pametnih časovnika. Nakon nešto sporijeg starta, ova vrsta uređaja postaje sve popularnija, a novi modeli ubrzanim koracima rešavaju prvobitne probleme, poput trajanja baterije. Takođe, očigledno je da veliki igrači pokušavaju da pokriju celokupni spektar modernih tehnologija, pogotovo onih za koje predviđaju da će u doglednoj budućnosti postati sveprisutne.

Neproverene glasine govore o tome da je Fejsbuk takođe pokušao da kupi Fitbit i time želeo dodatno da pojača svoju liniju hardverskih proizvoda. Najveća društvena mreža odavno pokušava da postane konkurentna i u drugim oblastima. Na sličan način je Amazon prerastao iz onlajn prodavnice u proizvođača uređaja i dobavljača klaud servisa.

Ono što brine neke analitičare je način na koji bi informacije o navikama, fizičkim aktivnostima i zdravstvenom stanju korisnika nosive tehnologije mogle biti iskorišćene za ciljanu prodaju reklamnog prostora, što je jedan od glavnih izvora prihoda Gugla, Fejsbuka i nekih drugih kompanija. Za sada imamo uverenja da se to neće desiti, ali je monopol bilo koje vrste uvek razlog za zabrinutost.

Prirodno je da velike IT kompanije pokušavaju da zaokruže svoju ponudu i pripreme se za budućnost u kojoj će bezmalo svi predmeti iz naše okoline na ovaj ili onaj način biti „pametni“ i međusobno povezani. Naravno da to sa sobom nosi opasnost od narušavanja privatnosti korisnika i bezbednosti podataka. Zbog toga je na globalnom nivou potrebna sveobuhvatna akcija u dva pravca.

Prvi je definisanje zakonske regulative koja će sprečavati zloupotrebe, a drugi rad na računarskoj pismenosti, odnosno permanentna edukacija šire publike za korišćenje tehnologije.

(Telegraf.rs/Informer)