VESELIN JEVROSIMOVIĆ: Revolucija koja traje
Možda bi bilo dobro da iskoristim priliku i pomenem neke ljude koji su obeležili drugu polovinu prošlog veka.
Nedavno sam na društvenim mrežama podelio dve interesantne fotografije koje na odličan način ilustruju istoriju računarske revolucije.
Na jednoj, snimljenoj 1957. godine u britanskom gradu Norič, vidi se kako ekipa od desetak ljudi sa kamionske prikolice istovaruje računar dimenzija povećeg ormana i pokušava da ga unese u lokalnu gradsku upravu. Na drugoj, fotografisanoj nedavno ispred iste te zgrade, čovek u ruci drži moderni mini kompjuter veličine kreditne kartice.
Preporučujemo
Isključite ovu iPhone funkciju ako vam je WiFi iznenada katastrofalno loš
Pogledajte koliko će tačno SSD ubrzati vaš stari kompjuter
U prethodnih šest decenija prešli smo ogroman put, ne samo po pitanju dimenzija računara, već i njihove snage, namene i masovnosti primene.
Možda bi bilo dobro da iskoristim priliku i pomenem neke ljude koji su obeležili drugu polovinu prošlog veka.
Dve godine nakon što je snimljena prva fotografija koju sam pomenuo, naučnik Džek Kilbi patentirao je integrisano kolo i računari su mogli da postanu manji. Malo ko danas zna da je računarski miš nastao 1963. godine na idejama Daglasa Englberta i Bila Ingliša. Denis Riči, jedan od tvoraca Juniks operativnog sistema, 1972. godine kreira programski jezik C koji se i danas koristi.
Denis Riči je umro samo sedam dana nakon Stiva Džobsa, ali njegov odlazak nije odjeknuo u medijima, bez obzira na ogromne zasluge. Takođe, samo entuzijasti znaju ime Stiva Voznijaka, koji je sa Džobsom osnovao Epl sredinom sedamdesetih, kao i Pola Alena koji je bio partner Bila Gejtsa u osnivanju Majkrosofta.
Nezasluženo je zapostavljen i Ričard Stolman, promoter ideje besplatnog softvera i tvorac osnove za Linuks operativni sistem koji je dobio ime po mnogo poznatijem Linusu Torvaldsu. Stariji čitaoci možda se sećaju Spektrum i Komodor računara iz osamdesetih godina koji su delo britanskog inovatora Klajva Sinklera. Na polju interneta imamo Teda Nelsona i Tima Berners-Lija, tvorca internet veba koji danas svi koristimo.
Ovo su samo neka od bezbroj imena značajnih za istoriju računarstva. Na žalost, malo je mesta u jednom tekstu da se pomenu svi pioniri. Takođe, nalazimo se tek na početku računarske revolucije i pred nama je uzbudljivo vreme u kome će tehnologija sve više uticati na svakodnevni život ljudi.
Eto motivacije za naše mlade ljude da vredno rade, pokažu inovativnost i možda u budućnosti postanu deo jednog ovakvog teksta.
(Telegraf.rs/Informer)