Preko noći je postao milioner zahvaljujući Amazonu - i ništa nije bilo onako kako je očekivao

Da li novac zaista donosi sreću? Evo šta kaže čovek koji je preko noći postao milioner

Osnivač kompanije Basecamp, David Heinemejer proveo je dobar deo života razmišljajući o tome kako je biti milioner.

A kada je to napokon postao zahvaljujući Džefu Bezosu i njegovoj kompaniji Amazon, shvatio je nešto krajnje neočekivano.

Preporučujemo

A sada je odlučio da ispriča svoju priču.

- Odrastao sam u porodici srednje klase na obodima Kopenhagena.

Bilo gde drugde van Skandinavije bih bio siromašan, ali sistemi podrške u Danskoj dali su sve od sebe da promene činjenice i ponude mi bolji život od onog koji bih imao bilo gde drugde.

Ali ne brinite, ovo nije milioner iz blata priča. Mrzim tu "učinio sam sve sam" mitologiju. Dospeo sam tu gde jesam zbog brige države o deci, zdravlju, znanju, pa čak i njenoj finansijskoj pomoći.

Iz svog odrastanja poneo sam dve važne lekcije. Prvo, sve dok su vaše osnovne potrebe ispunjene, kvalitet vašeg životnog iskustva je slabo povezan sa svim zamkama materijalnog uspeha.

I dok nije sve bilo med i mleko, imao sam sjajno detinjstvo.

Drugo, nisam naučio da cenim istinu prve lekcije sve dok nisa mvideo šta se nalazi iza zlatne ograde. Ali o tome ću malo kasnije.

Kao mali sam zamišljao da sam milioner i koliko bi život bio bolji da nismo vezani za naš mali nedeljni džeparac.

Kako sam odrastao, ova igra mi je uvek bila negde u mislima. Uvek je bilo više stvari koje sam želeo da uradim nego što je bilo novca.

Uvek sam imao apetit za nečim novim i verovanje da još samo malo više novca može da me prebaci u večnu blaženost.

Sanjao sam o Amigi 1200, a onda kada se to desilo, shvatio sam da mi zapravo treba Amiga 4000.

A onde se sve poklopilio 2006. godine. Džef Bezos se zainteresovao za moj projekat Basecamp. Partner i ja smo mu prodali manjinski deo naše kompanija za nekoliko miliona dolara.

Postao sam milioner!

Stajao sam na pragu svog sna.

Napokon sam mogao da kupim sve kompjutere i kamere koje sam želeo, i kola!

Jedan od stubova koji su pridržavali moj san odnosio se na to da nikada više neću morati da radim. Verovao sam da će mi raskošan život pružiti blaženstvo za kojim sam žudeo.

Razmišljao sam o tome dosta. Ako sav novac stavim u deonice i obveznice, mogao bih da imam lagodan život do kraja svog života bez dizanja prsta.

Euforija koju sam osetio da je sve stvarnost trajala je ostatak tog dana. Moj unutrašnji osmah je uspeo da izdrži celu nedelju.

A onda mi se vera poljuljala. Da li je to to? Zašto svet nije drugačiji?

Nemojte pogrešno da me shvatite, postoji određena satisfakcija u tome da vas neke cene uopšte ne interesuju.

Ali, očekivanja, a ne ishod, vode sreću vaše percepcije stvarnosti.

Prvih nekoliko meseci jedva da sam dodirnuo novac. Naravno, kupio sam veliki TV, ali to sam mogao i pre svega.

Ali, tek na kraju godine sam se napokon predao i kupio žuti lamborghini.

Ali to nije pomerilo moje zadovoljstvo ka dubokom zadovoljstvu.

Ono što ga je pokretalo bilo je programiranje, pravljenje Basecampa, slikanje i uživanje u stvarima koje mi je moj život već pružao.

Povukao sam zavesu i shvatio da s eiza nje nalaze stvari koje sam već imao.

Ljudi se veoma brzo prilagođavaju na svoje okruženje, i zato blaženstvo nikada ne traje dugo.

Jednom kada obezbedite sebi ono osnovno, postoji malo toga na ovom svetu zbog čega bi trebalo da odložite svoj trenutni život.

VIDEO: Ilon Mask, biznismen i genije koji planira da pravi grad na Marsu

(Telegraf.rs)