VESELIN JEVROSIMOVIĆ: O podacima i nafti

U poslednjih nekoliko godina sve češće možemo čuti uzrečicu "podaci su nova nafta". Izgovaraju je neki od najuvaženijih eksperata za informacione tehnologije, ekonomski stručnjaci, inovatori i preduzetnici širom sveta

Premda postoje validni argumenti zbog čega ovakva paralela nije u potpunosti tačna, u njenoj osnovi krije se više različitih značenja i istina modernog doba u kom živimo.

U prethodnom veku nafta je bila (i još uvek je) jedan od osnovnih prirodnih resursa. Zbog nje se vode ratovi, njena cena određuje globalne ekonomske tokove, ona odlučuje o odnosu snaga i bogatstvu država i regiona. U informatičkom dobu, podaci i raspolaganje informacijama na sličan način određuju sudbinu sveta, premda većina ljudi toga još uvek nije svesna.

Preporučujemo

Pored toga, ako pogledamo iz drugog ugla, videćemo da podaci daju pokretačku snagu novim tehnologijama poput veštačke inteligencije, autonomnih sistema i prediktivne analitike, kao što nafta pokreće transportni sistem planete. Britanski matematičar Klajv Hambi, kome neki pripisuju autorstvo nad pomenutom uzrečicom, ističe još jednu sličnost između podataka i nafte. Kao što sirova nafta mora biti prerađena da bi mogla da se adekvatno upotrebljava, tako i prikupljeni podaci moraju biti analizirani i pretvoreni u korisne informacije.

Jedno je sigurno, oni koji poseduju relevantne podatke u velikim količinama, u digitalnoj eri imaju potencijal da vladaju svetom. Uostalom, zbog toga se i govori o ekonomiji podataka kao osnovnom konceptu 21. veka i intelektualnoj svojini kao najvažnijem obliku vlasništva. O tome sam, uostalom, detaljno pisao pre nekoliko meseci.

Protivnici direktnog poređenja nafte (odnosno rudnih bogatstava) i podataka takođe imaju valjane argumente. Jedan od osnovnih je činjenica da se podaci, za razliku od sirovina u fizičkom svetu, ne troše korišćenjem. Naprotiv, višestrukom obradom mogu postati samo još vredniji.

Druga važna razlika je u tome što za prevoz sirovina mora biti utrošena velika količina energije, dok se podaci mnogo brže i jeftinije prenose sa jednog na drugi kraj sveta. Osim toga, vlasništvo nad podacima nije uvek lako utvrditi, što je samo jedan od važnih problema koje moramo da rešimo u vremenu koje dolazi.

(Telegraf.rs/Informer)