VESELIN JEVROSIMOVIĆ: Nova vrsta kapitala

Pisao sam prošle nedelje o digitalnoj ekonomiji, značaju informacija, poštovanju privatnosti korisnika i načinima na koje se menjaju vrednosti kojima možemo da trgujemo

Rekao sam tada da se u poslednjih desetak godina značajno menja pogled na ekonomske odnose. Naime, već gotovo dva veka veći deo razvijenog sveta funkcioniše u klasičnom kapitalizmu, gde je osnovni sukob između onih koji poseduju materijalna dobra i radnika koji ta dobra koriste stvarajući novu vrednost za vlasnike kapitala. Međutim, proizvodne hale, mašine, transportna sredstva i roba više nisu osnovna mera bogatstva.

NY TIMES: Tehnološka industrija u Srbiji je najbolji lek za ekonomsku stagnaciju

Ako pogledamo najznačajnije globalne kompanije, videćemo da veliki deo njih dolazi iz IT sektora i novih tehnologija uopšte. Analizom tržišne vrednosti ovih firmi doći ćemo do podatka da u proseku tek trećina basnoslovnih cifri koje se pominju otpada na klasični, materijalni kapital.

Dve trećine čini nematerijalna vrednost i to je ono što u poslednje vreme uzrokuje brojne promene u ekonomiji i ljudskim odnosima, a čega smo retko u potpunosti svesni. Nematerijalni kapital se pre svega sastoji od intelektualne svojine, ali i vrednosti brenda i baze korisnika.

Zbog toga je moguće da male firme nastale pre nekoliko godina, bez ikakvih materijalnih dobara, budu prodate za milijarde dolara. Dalje, imamo specifične veštine i znanja koja takođe predstavljaju vrednost koju je moguće izraziti u novcu. Takozvani nou-hau (eng. know-how) pojam je koji se sve češće pominje, a koji opisuje upravo znanja kojima kompanije raspolažu, a koja ih čine konkurentnima na globalnom tržištu.

Jedan od problema koji se naziru u velikim promenama koje očekuju kapitalizam jeste pojava veštačke inteligencije. Veliki deo poslova koje su do sada radili ljudi moći će da preuzmu mašine. Te mašine, za razliku od klasične radne snage, takođe su vlasništvo kompanija i ne predstavljaju onu drugu stranu u klasnoj borbi, čime je narušena toliko potrebna ravnoteža.

Zbog toga je bitno da ljudi shvate da njihova snaga više nije prosta sposobnost vršenja rada, već kreativnost, ideje i intelektualne veštine. Tim zahtevima treba da prilagodimo i školski sistem, ali to je već tema za neki drugi put.

(Telegraf.rs/Informer)