VESELIN JEVROSIMOVIĆ: Šta je proizvod?
S vremena na vreme pokrene se tema o ispravnosti modela poslovanja velikih internet kompanija, pre svega pretraživača i društvenih mreža. Kao što sam u nekoliko navrata pisao, njihov biznis se u suštini zasniva na prodaji oglasnog prostora, budući da je najveći procenat usluga koje nude besplatan
Za oglašivače je ovaj vid marketinga idealan jer društvene mreže poseduju detaljne informacije o navikama, potrebama i ponašanju korisnika. Zbog toga je moguće poruku uputiti precizno ciljanoj publici, u obliku koji će izazvati željeni efekat.
4 trenda u digitalnom marketingu koja će promeniti sve
Preporučujemo
Evo kako manjak prostora na hard disku može da vam ozbiljno uspori kompjuter
Tvorac Skypea za Telegraf otkriva svoju tajnu uspeha, šta je inoviranje u nulama i zašto nije želeo da ima tehničku podršku
Poslednji put se globalna polemika o ovom pitanju povela pre nešto više od mesec dana, kada su procurele vesti o tome da su lični podaci koje Fejsbuk poseduje o svojim članovima korišćeni u nedozvoljene svrhe od strane političkih analitičara i lobista. Mediji su tih dana neprekidno ponavljali rečenicu kojoj sam i sam posvetio jedan od ranijih tekstova - "vi ste roba koju prodaju društvene mreže".
Premda nije potpuno netačna, tvrdnju da društvene mreže, pretraživači i drugi besplatni onlajn servisi "prodaju" svoje korisnike oglašivačima treba uzeti sa dozom rezerve. Naročito ako u obzir uzmemo da ceo koncept nije nov, naprotiv. Ideja da su korisnici masovnih medija ništa drugo do "roba" stara je pola veka.
U jednom kratkom dokumentarnom filmu iz 1973. čak je eksplicitno rečeno da je publika "proizvod". Naravno, tada je to bila TV publika, ljudi koji su prihvatali novu tehnologiju koja im je pružala beg od stvarnosti i neprekidan izvor zabave. Ništa se u suštini nije promenilo.
Insajderi koji poznaju osnivače najpoznatijih internet kompanija tvrde da njihova ideja nije bila da zarađuju od oglašavanja, a neki su se čak i otvoreno borili protiv toga. Barem u početku. Realnost je da obezbeđivanje besplatnog servisa zahteva izvor finansiranja, a da je oglašavanje logično rešenje.
Moglo bi se čak reći da između korisnika i društvenih mreža postoji prećutan dogovor. Uostalom, teško da bi iko pristao da plaća za pristup mrežama. Bitno je samo da ne bude izgubljen moralni kompas i da postoji neka vrsta regulative u ovoj oblasti.
(Telegraf.rs/Informer)