Stiv Džobs je smatrao da svi ljudi treba da savladaju jednu veštinu. Otkrijte koju i zašto!

Ako je neko mogao da predvidi budućnost i otkrije šta je ljudima potrebno, onda je to definitivno Stiv Džobs.

Pogađate, u pitanju je programiranje. O upotrebnoj vrednosti programiranja na pogodan način govori sledeća priča.

Glen Lebovic je stručnjak za marketing i redovni saradnik magazina INC. Sa četrnaest godina naučio je da programira.

Preporučujemo

Iako nije odabrao karijeru u programiranju, ističe da mu je programiranje pomoglo u razvoju njegove karijere u marketingu, pre svega zato što je u stanju da razume tehnologiju i sve njene prednosti mnogo podrobnije nego njegove kolege koje ne poznaju programiranje. Kako se tehnologija sve više razvija i postaje deo gotovo svake industrije, Lebovic ističe da je za buduće generacije sve važnije da uče da programiraju, čak i ako ne žele da to bude njihovo buduće zanimanje.

Zašto bi deca trebalo da nauče da programiraju?

„Verujem da bi deca trebalo da nauče da programiraju i da to započnu što pre. Trebalo bi da razvijaju svoje veštine koliko god mogu, dok su u školi. Za to postoji veliki broj razloga, a u njih ne spada samo to što programiranje nudi mogućnost zaposlenja i dobre zarade u budućnosti“, kaže Lebovic i nabraja razloge koji slede.

Kodiranje pomaže deci da razvijaju logičko razmišljanje i veštine rešavanja problema

Programiranje uči decu kako da složene probleme rastave na manje delove i reše ih, a zatim ih integrišu u jedinstveno rešenje, kao što je na primer aplikacija.

Nije važno samo to što je ovo veoma tražena i veoma isplativa veština. Svaki posao u svakoj industriji zahteva rešavanje nekog problena i osobu koja će biti u stanju da lako rešava te probleme. Stiv Džobs je u jednom intervjuu rekao rečenicu koja sada već postaje jedan od dobro poznatih citata: „Mislim da bi svi u ovoj zemlji trebalo da nauče kako da programiraju računare, trebalo bi da nauče računarski jezik, jer na taj način učite kako da razmišljate. Ja gledam na kompjuterske nauke kao na slobodnu umetnost, to bi trebalo da bude nešto što je svima dostupno."

Programiranje uči decu kako da funkcionišu i rade u timovima

Iako danas možemo često čuti kako je tehnologija otuđila ljude i učinila ih usamljenima, to ipak nije u potpunosti tačno. S jedne strane, prevelika upotreba tehnologije na neki način jeste dovela do toga da se ljudi manje sreću uživo, a više komuniciraju putem društvenih mreža, današnja deca provode više vremena na internetu i manje se druže nego njihovi roditelji.

Ali sa druge strane, učenje programiranja može da razvija socijalne veštine i timski duh. Dok određene poslove mogu da obavljaju usamljeni programeri, za sve kompleksnije i veće projekte potreban je tim ljudi koji sarađuju međusobno. A da bi rad u timu funkcionisao potrebno je da svaki član tog tima bude dobar komunikator i da ima izražen „timski duh“, odnosno želju za saradnjom, međusobnim pomaganjem, dopunjavanjem i sične karakteristike.

Sve ove veštine koje kao programer morate imati jesu od velike koristi i za razne druge karijere – od sportskih do menadžerskih, umetničkih, preduzetničkih. Osim toga, samo učenje programiranja podstiče komunikaciju. Često se dešava da tokom učenja, ali i kasnije tokom rada programeri naiđu na problem koji ne mogu sami da reše. Zato postoji veliki broj programerskih zajednica, sa kojima programeri svakodnevno komuniciraju i tako pomažu jedni drugima u radu.  Ovako će i deca shvatiti da nije sramota nešto ne znati. Naprotiv, sramota je praviti se da sve znaš.

Učenje programiranja otvara brojna vrata i mogućnosti zapošljavanja

Hadi Partovi, saosnivač platforme Code.org, koja se bavi podučavanjem u programiranju, procenjuje da će u narednoj deceniji biti potrebno više od 1,4 miliona programera, dok prema sadašnjim projekcijama postoji samo 400.000 studenata i učenika programiranja.

Studija Paiscale.com rangira računarske nauke kao „treći najvažniji oblik obrazovanja", sa srednjom početnom platom od 53.000 dolara na godišnjem  nivou. Kod nas, kako pišu mnogi portali, početnička plata programera iznosi oko hiljadu evra mesečno.

Treba istaći da programeri imaju jednu veliku prednost prilikom zapošljavanja, a to je fleksibilnost. Kao programer možete da radite za bilo koju kompaniju, bilo gde u svetu. Kompanije širom sveta zapošljavaju programere „na daljinu“ i to postaje sve češće praksa. Dakle, ako želite da budete programer, geografske odrednice ne znače ništa.

Učenje programiranja daje deci više poverenja u tehnologiju

Činjenica je da većina ljudi koji uče programiranje neće postati profesionalni programeri. Ali, bez obzira na zanimanje koje odaberu, učenje osnova programiranja može im pružiti osećaj poverenja u tehnologiju.

Pokojni profesor sa MIT-a Simor Papert, poznat kao „otac obrazovnog računarstva" i jedan od ljudi koji su razvili „Logo“, računarski jezik koji je stvoren za obrazovne potrebe, rekao je jednom: „Deca treba da programiraju računar, a ne da on programira njih." To je izjava koja i danas zvuči istinito.

Kako započeti?

Danas su mogućnosti za učenje programiranja brojne: od onlajn kurseva i obuka, kampova, web sajtova, pa do srednjih škola koje akcenat stavljaju na informacione tehnologije. U Srbiji je  pre nekoliko godina pokrenuta prva srednja škola za informacione tehnologije ITHS, koja radi po nastavnom planu i programu verifikovanom od Ministarstva prosvete. Osim predmeta iz oblasti informacionih tehnologija, učenicima se pruža i opšte obrazovanje, ali i razvoj profesionalnih veština, pre svega stranih jezika i poslovnih veština. Više o ovoj školi možete da saznate na ovom linku.

(Telegraf.rs)