Serbian Entrepreneurs: Ovi preduzetnici srpskog porekla su most između Srbije i Silicijumske doline i mogu da vam pomognu da i vi uspete (FOTO)

Serbian Entrepreneurs je apolitička, nevladina, neprofitna organizacija uspešnih preduzetnika srpskog porekla koji podstiču razvoj srpskog startup eko-sistema kroz sveobuhvatan pristup veštinama, resursima i mentorstvu

Danas je opšte poznato da je tehnologija postala sadašnjost i svetla budućnost. S toga ne čudi što je sve više mladih ljudi okrenuto ka toj industriji i teže da upiju svo moguće znanje koje mogu, kako bi ga iskoristili na najbolji mogući način. Veliki broj ljudi iz Srbije, ili onih koji vuku poreklo iz naše zemlje, svoje veštine primenjuje u Silicijumskoj dolini radeći za neke od najvećih kompanija na svetu ili gradeći svoje sopstvene startupe. Kako bi povezali i pomogli tehnološke preduzetnike srpskog porekla širom sveta, u San Francisku je osnovana organizacija Serbian Entrepreneurs koja želi da pomogne i olakša posao sadašnjim i budućim generacijama koje se bave preduzetništvom u tehnologiji.

Bil Gejts usred pustinje gradi tehnološko čudo: Imaće 80.000 stanova, automobile bez vozača i najbrži internet (VIDEO)

Preporučujemo

Koliko su ozbiljni u svojoj nameri, govori i činjenica da su nakon višemesečnih pregovora sa Google-om uspeli da u Srbiju dovedu Google Launchpad, program američke kompanije za podršku startupima koji će uskoro početi sa radom u našoj zemlji. Takođe, organizovali su sastanak delegacije Google-a sa predstavnicima Vlade kako bi se u narednih par meseci konačno rešio problem prodaje aplikacija naših programera preko Google Play Store. Sve to su postigli uz pomoć ličnih i profesionalnih poznanstava iz Silicijumske doline.

Serbian Entrepreneurs je apolitička, nevladina, neprofitna organizacija uspešnih preduzetnika srpskog porekla koji podstiču razvoj srpskog startup eko-sistema kroz sveobuhvatan pristup veštinama, resursima i mentorstvu. Organizacija je osnovana u septembru 2016. godine u San Francisku, prestonici Silicijumske doline.

Članstvo kluba je dosta šareno: broji 75 preduzetnika i investitora, od četrdesetogodišnjaka koji su izgradili i prodali nekoliko milionskih biznisa do petnaestogodišnjeg Stefana Stokića koji je sa svojih 15 godina najmlađi osnivač startupa koji je ikada ušao u Y Combinator, najveći startup akcelerator na svetu. Osim centrale u San Francisku, u septembru je osnovan i ogranak u Njujorku. Pripremaju još dva ogranka: jedan u Los Anđelesu, drugi u Novom Sadu, a i Beograd je uskoro u planu.

Telegraf.rs imao je priliku da razgovara sa dva člana organizacije Serbian Entrepreneurs, Branom Perkovićem, investitorom i CIO u San Francisco 49ers, i Lazarom Stojkovićem, direktorom dizajna u kompaniji Super i mentorom u 500 Startups u Silicijumskoj dolini koji dosta pomaže domaćim startupima, o situaciji u tehnologiji ovde, u Sjedinjenim državama i svetu generalno. Otkrili su nam koji je cilj njihove organizacije, kakva je budućnost startupa u Srbiji, koje su prednosti i mane našeg tehnološkog tržišta.

• Kako je pokrenuta organizacija Serbian Entrepreneurs? Kako ste došli na ideju da je osnujete?

Stojković: Kada smo se prvi put okupili u San Francisku u septembru prošle godine, postojalo je uočljivo odsustvo organizacije ovog tipa koja bi povezivala preduzetnike srpskog porekla. Razgovarali smo o tom problemu i uvideli da postoji širok prostor za jednu novu platformu koja bi nam omogućila da razmenjujemo informacije, poslovno sarađujemo i pomažemo jedni druge savetima i kontaktima, ali i investiramo u interesantne projekte. Ubrzo smo shvatili i to da zbog svojih profesionalnih i privatnih kontakata sa obe strane okeana možemo da odigramo konstruktivnu ulogu mosta između tehnološke industrije u Kaliforniji i tehnološke industrije u Srbiji. Serbian Entrepreneurs je bio jedan divan način da za tu misiju zainteresujemo kako naše članove koji su imigranti druge generacije koji nikada nisu bili u Srbiji, tako i one prve generacije koji zemlju svog rođenja nisu posetili poslednjih 20-30 godina i jednostavno nisu bili upoznati s tim da je u međuvremenu softver postao glavni srpski izvozni proizvod.

• Kako su ljudi koji su poreklom iz Srbije, nisu dugo bili ovde, ili nemaju previše kontakta sa našom zemljom, reagovali o tržištu tehnologije u Srbiji i startupima kada ste im prezentovali?

Perković: Činjenica je da dosta američkih investitora ne zna ni gde je Srbija. Naša zemlja im nije na umu i ne razmišljaju da ovde ima dosta mogućnosti. Jedan od ciljeva Serbian Entrepreneurs je da ta percepcija počne polako da se menja. Trebaće dosta vremena, ali nije nemoguća misija. Na primer, Izraelci i Irci su dosta uradili po tom pitanju za svoje zemlje, tako da gledamo da možda na neki način ponovimo uspeh koji su oni imali. Nažalost, ni dosta naših ljudi koji su dugo u Americi nisu upoznati sa uzbudljivim stvarima koje se dešavaju na srpskoj tehnološkoj sceni. Činjenica je da ni ja nisam imao priliku da procenim lično šta se dešava do sada. Meni je ovo nešto neverovatno. Ako ja, koji sam Srbin, to ne znam, kako će drugi koji nemaju veze sa Srbijom znati? To je isto jedan od načina na koji gledamo da pomognemo narednih godina.

• Da li je važno da imaju ideju ili novac za stratup?

Stojković: Ni jedno, ni drugo. Najvažnija je egzekucija.

Perković: Ljudi pogrešno misle da je ideja najvažnija. Egzekucija je veoma bitna. Novac je bitan, naravno, ali se dosta ljudi pogrešno fokusira na visinu investicije kao merilo uspeha. Investicija je samo prvi korak. Kao investitor, znam da tek kada tim podigne novac, tek tada počinje težak rad. Nekad previše novca u ranim fazama može da bude i negativno. Egzekucija i tim koji ima velike ambicije na globalnom nivou su najvrednije stvari.

• Kako funkcioniše startup scena u Srbiji?

Stojković: Srpska startup scena je još uvek u ranoj fazi razvoja, ali veoma brzo raste. Ovo zapravo više i nije ista ona Srbija iz koje sam se 2012. godine preselio u Kaliforniju nezadovoljan time na šta je naša industrija tada ovde ličila. Pre pet godina, nije bilo investitora, nisu postojali tehnološki mediji, nije bilo coworking prostora, community organizacije su bile u povoju, o bilo kakvoj sistemskoj podršci je moglo samo da se sanja... Danas imamo potpuno drugačiju situaciju. Samo u poslednjih godinu dana, osnovana je Inicijativa Digitalna Srbija, po Srbiji je niklo desetak Startit Centara, GameCredits je imao ICO od 50 miliona dolara, investitorska zajednica ima sve više posla, domaći startupi se prodaju za milionske cifre, okupljanja tehnološke zajednice se omasovljuju i kroz njih godišnje prolaze desetine hiljada ljudi, postoji jasna spremnost države da usvoji predloge tehnološke industrije kako bi se uklonile prepreke poslovanju... Sve su to znaci jednog vrlo zdravog eko-sistema koji ubrzano raste.

• Koja je razlika između startupa u Srbiji, na Balkanu, i u SAD?

Perković: I srpski i američki startupi pokušavaju istu stvar: da što brže izgrade što veću i uspešniju kompaniju. Međutim, jedna važna razlika je što se u Srbiji startupi često ne fokusiraju na međunarodno tržište od prvog dana. U Americi je to drugačije. Čak i pored veličine američke ekonomije, startupi znaju da moraju da se takmiče na globalnoj sceni ako zaista žele da postanu veliki i uspešni. To je nešto što je bitno da naše kompanije shvate što pre. Srbija je premalo tržište i važno je od početka se orijentisati ka globalnoj sceni.

Stojković: Nešto što nedostaje domaćim startupima jeste kvalitetan "business development" (razvoj poslovanja). S jedne strane, tehnički talenat u Srbiji je fantastičan. Na primer, malo ljudi zna da se dobar deo HoloLens-a pravi u Microsoftovom centru za razvoj u Beogradu. S druge strane, "business development" je još uvek jako tanak u domaćim kompanijama. Domaći startupi mogu da naprave bilo šta, ali malo ljudi u njima razume kako to nešto da proda na zapadnom tržištu, kako se radi marketing tamo, komunicira sa potrošačima i slično. Naravno, kako tehnološka scena u Srbiji bude dalje rasla, neminovno će se sve to naučiti, ali trenutno je slaba tačka.

• Šta ljudi uz pomoć Google Launchpad-a mogu da dobiju konkretno i kako to najbolje mogu da iskoriste?

Stojković: Google Launchpad je praktično bio prvi ozbiljniji projekat Serbian Enterpreneurs. U San Francisku imamo dobru saradnju sa Google Ventures i preko njih smo stupili u komunikaciju sa ljudima koji vode Google Launchpad. U pitanju je Google-ov program podrške startupima, u okviru kog oni obezbeđuju mentore, obuku, bespovratna finansijska sredstva i drugo, mladim kompanijama koje prođu selekciju. U Evropi je Launchpad dostupan u vrlo ograničenom broju zemalja, uglavnom na većim i poznatijim tržištima kao što je, recimo, Poljska. Posetom delegacije Google-a Beogradu ove nedelje i njenim povezivanjem sa ključnim igračima u lokalnom ekosistemu otvorili smo vrata da se taj program sledeće godine pokrene i u Srbiji. Tema drugog dela posete bila je Google Play Store za teritoriju naše zemlje, odnosno to što domaći developeri i startupi ne mogu da prodaju tim putem svoj softver iz Srbije bez otvaranja firmi po trećim zemljama. To je bio jedan od problema na koji nam je najčešće skretana pažnja iz domaće tehnološke zajednice, pa smo imali veliku želju da kao organizacija bazirana u svetskoj prestonici tehnologije uradimo nešto po tom pitanju. Pokrenuli smo direktan dijalog između Google-a i Vlade Srbije koji je u ponedeljak kulminirao sastankom predstavnika Google-a sa premijerkom Brnabić i njenim timom za IT i preduzetništvo i vrlo smo optimistični da će sve konačno biti rešeno u kratkom roku.

Perković: U budućnosti, voleli bismo da Google otvori kancelariju u Beogradu. Poseta njihove delegacije koju smo organizovali je bila važna prilika da se pokaže zašto bi oni kao globalna kompanija trebalo da imaju prisustvo u jednoj maloj zemlji kao što je Srbija. U Silicijumskoj dolini, rat za talent je neverovatan. Svaka kompanija traži što više dobrih ljudi koji znaju da programiraju. Da bismo Srbiju stavili na njihovu mapu i uključili naše inženjere u sve to i na domaćem terenu, bilo je važno da se predstavnici Google-a upoznaju sa srpskim eko-sistemom i njegovim mogućnostima.

• Šta vi mislite, da li je bolje da programeri prave iOS ili Android aplikacije? Koje je po vama bolje rešenje i šta se više "isplati"?

Stojković: Programeri bi trebalo da daju primat jednoj ili drugoj platformi u skladu s tim kako im izgleda biznis plan i na koja tržišta žele da plasiraju svoj proizvod. Globalno gledano, Android jeste daleko zastupljeniji od iOS-a, ali je prvenstveno dominantan na tržištima u razvoju gde korisnici rado skidaju besplatne aplikacije, ali se ustručavaju da to urade čim nešto košta već dolar ili dva. S druge strane, najviše iOS korisnika ima u najrazvijenijim zemljama sveta i to naročito u tzv. premium segmentu koji se ne ustručava da kupi nove aplikacije ili obavi plaćanje unutar aplikacija. Posledica toga je da je broj skinutih Android aplikacija dva puta veći od broja skinutih iOS aplikacija, ali je zato prihod programera i kompanija koje prave iOS aplikacije u proseku dva puta veći od onih koji se opredele za Android. Zbog toga u Silicijumskoj dolini važi pravilo da većina startupa prvo počinje sa aplikacijom za iOS, pa tek onda pravi Android aplikaciju.

Za kraj, dali su nam dobar primer kako je njihova organizacija uspela da spoji dva startupa i postigne uspeh, a istakli su i da nisu povezani ni sa jednom političkom opcijom.

Stojković: Jedno od prvih povezivanja srpskih i američkih preduzetnika u Serbian Entrepreneurs bilo je upoznavanje naše članice Sashe Novakovich sa Markom Gaćešom, osnivačem novosadskog startupa dryTools. Sve je počelo tako što je Sasha tražila CTO-a (Chief Technical Officer) za svoj startup Tize. dryTools je, iako je imao sjajan inženjerski tim, dosta neuspešno pokušavao da pronađe klijente u Americi za svoj tadašnji proizvod. Nakon niza razgovora, pomenuti osnivači su se dogovorili da spoje svoje dve kompanije u jednu novu. Sasha je donela svoje kontakte i poznavanje prilika u SAD, a dryTools inženjerski talenat u Novom Sadu i tako je nastala kompanija Alchemy Cloud koja danas posluje daleko bolje nego što su dryTools ili Tize poslovali pojedinačno. Takvi aranžmani ekonomskog povezivanja preduzetnika iz Amerike i Srbije su nešto gde vidimo jako puno potencijala.

Perković: Mi smo nevladina, neprofitna organizacija i nismo povezani ni sa jednom političkom opcijom ni u Srbiji, ni u SAD. Naših 75 članova u San Francisku su uspešni poslovni ljudi kojima je misija širenje srpskog preduzetničkog sistema i "pay it forward" duha. Svim imigrantima prve generacije, pa i nama, pomogao je neko iz naše dijaspore kada su se tek doselili u Ameriku. Serbian Entrepreneurs je naš način da otplatimo taj dug zajednici.

Domaći tehnološki preduzetnici zainteresovani da stupe u kontakt sa organizacijom Serbian Entrepreneurs mogu to učiniti putem ovog formulara.

(N. Ivanovski)