Sonda Cassini zakucala se u Saturn: Letelica koja je otkrila okean u svemiru završila svoje putovanje od 13 godina (FOTO) (VIDEO)
Cassini, prva svemirska letelica koja je bila u orbiti oko Saturna, izgubila je kontakt sa Zemljom u 13:55:46 časova, ubrzo nakon što je ušla u atmosferu divovske plinovite planete brzinom od 113.000 kilometara na sat
Sonda Cassini američke svemirske agencije NASA-e završila je u petak 13-godišnju misiju na Saturnu ulaskom u atmosferu planete i padom na njegovu površinu šaljući podatke sa šeste planete Sunčevog sistema gotovo do poslednjeg trenutka u kojemu se zapalila i raspala prolaskom kroz atmosferu poput meteora.
OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Od čega se sastoji kiša koja pada na Saturnu i Jupiteru?
Preporučujemo
Narko-kartel ima jezivu poruku za sve koji poznatu seriju skidaju preko torenta (VIDEO)
Ilon Mask otkrio da Tesla kamion stiže 26. oktobra i biće - NEREALAN
Cassini, prva svemirska letelica koja je bila u orbiti oko Saturna, izgubila je kontakt sa Zemljom u 13:55:46 časova, ubrzo nakon što je ušla u atmosferu divovske plinovite planete brzinom od 113.000 kilometara na sat. Podacima je trebalo 83 minuta da stignu do NASA-inih antena u Kanberi u Australiji.
- Čestitam vam svima. Ovo je bila neverovatna misija, neverovatna letelica i vi ste neverovatan tim. Proglašavam kraj misije - kazao je Erl Maize, projekt menadžer za Cassini u NASA-inom centru u Pasadeni u Kaliforniji u kojemu su naučnici pratili poslednje sate Cassinija.
Poslednje što su naučnici od Cassinija očekivali bili su podaci o gornjim slojevima atmosfere Saturna, a poslednje fotografije trebalo je da budu praznine u prstenovima izazvane malim mesecima.
Cassinijev pad označio je kraj misije koja je pružila naučnicima direktan uvid u šestu planetu Sunčevog sistema. Među otkrićima su godišnja doba na Saturnu, heksagonalni obrazac na severnom polu i mesec Titan koji nalikuje praiskonskoj Zemlji.
Cassini je otkrio i okean na mesecu Enceladusu i ledene izdanke koji vire s površine. Enceladus je izazvao nade kod onih koji tragaju za životom kada su otkriveni znakovi hidrotermalne aktivnosti kompatibilne sa životom.
Letelica je poslala 450.000 slika i 635 gigabajta podataka od početka istraživanja Saturna i njegova 62 poznata meseca u julu 2004. godine.
Cassini je zajednički projekt NASA-e, Evropske svemirske agencije i Italijanske svemirske agencije.
Nakon što je postalo očigledno da Cassini ostaje bez goriva, NASA je odlučila da ga sruši na Saturn kako bi izbegla mogućnost da se letelica sudari i kontaminira Titan, Enceladus ili neki drugi mesec na kojem možda ima mogućnosti razvoja života mikroba.
U gotovo 300 krugova oko divovske plinovite planete sonda je otkrila tekući metan na Titanu, slanu vodu na zaleđenom Enceladeu, na kojemu su otkriveni i znakovi hidrotermalne aktivnosti kompatibilne sa životom.
U dalekoj budućnosti Saturn bi mogao, veruje Oberg, osigurati izvore vode za projekte kojima se modifikuje klima na planetama poput Marsa omogućavajući bolje uslove za ljude na tim planetama.
- Vodu oko Saturna najlakše je transportovati od bilo kojih drugih izvora vode u Sunčevom sistemu - kaže on.
Čitava Cassini-Huygen misija koštala je 3,26 milijarde dolara, od čega je SAD finansirao 2,6 milijarde, ESA 500 milijuna dolara i Ialijanska svemirska agencija 160 milijuna dolara.
Pogledajte video:
(Telegraf.rs / Hina)