Igrali ste Pokémon Go? Nesvesno ste pomogli veštačkoj inteligenciji da mapira svet

Kada je Pokémon Go 2016. godine postao globalni fenomen, malo ko je mogao da predvidi da će obična igra pomoći u razvoju veštačke inteligencije.

Međutim, ono što mnogi nisu znali jeste da su svojim igranjem nesvesno učestvovali u stvaranju tehnološkog sistema koji pomaže AI da razume i mapira naš fizički svet.

Preporučujemo

Kompanija Niantic, tvorac igre, nedavno je otkrila da su podaci koje su igrači delili – poput skeniranja lokacija i geolociranih slika – korišćeni za treniranje njihovog takozvanog Large Geospatial Model (LGM). Ovaj sistem, koji funkcioniše slično kao veliki jezički modeli (LLM), koristi milijarde slika i skenova kako bi omogućio AI da "razume" svet i povezuje različite lokacije u globalnu mrežu.

Kako je Pokémon Go postao alat za obuku AI

Da bi razvili svoju Visual Positioning System (VPS) platformu, Niantic je obučio preko 50 miliona neuronskih mreža, sa čak 150 triliona parametara. Podaci koji su igrači Pokémon Go-a nesvesno generisali tokom igre omogućili su AI da "vidi" i "razume" lokacije iz perspektive običnih ljudi, što ovu bazu podataka čini jedinstvenom u poređenju sa servisima poput Google Maps.

Niantic tvrdi da sada ima skenove za čak 10 miliona lokacija širom sveta, od kojih je preko milion već aktivirano u njihovom VPS sistemu. Svake nedelje stiže oko milion novih skenova, što dodatno unapređuje sposobnost AI da percipira našu planetu. Ovi skenovi ne samo da beleže lokacije već dolaze i sa pozicijama kamere i drugim detaljima, pružajući bogat skup podataka za obuku.

Šta je pravo pitanje?

Iako tehnologija iza Large Geospatial Modela ima potencijal da unapredi AR igre ili čak ponudi alternativu servisima poput Google Maps-a, mnogi se pitaju kako će Niantic koristiti prikupljene podatke. Postoji zabrinutost da bi ovi podaci mogli završiti u rukama trećih strana i biti upotrebljeni za nadzor ili druge, manje humane primene. Na primer, neki strahuju od moguće zloupotrebe u automatizovanim sistemima, poput AI dronova ili nadzornih mreža.

Još od 2016. godine, Pokémon Go je privlačio pažnju zbog svoje upotrebe podataka korisnika. Niantic je već bio pod kritikama zbog prakse 'surveillance kapitalizma', gde su podaci igrača korišćeni za kreiranje PokéStop-a blizu poslovnih objekata koji su za to plaćali. Činjenica da je igra bila deo razvoja veštačke inteligencije samo je još jedna epizoda u dugoj priči o kontroverzama ove kompanije.

Da li smo zaista iznenađeni?

Sa današnje tačke gledišta, mnogi smatraju da je trebalo predvideti ovakav razvoj događaja. Nianticova praksa deluje kao prirodan nastavak trenda korišćenja korisničkih podataka za unapređenje tehnologije. Međutim, ostaje pitanje koliko su korisnici zaista bili svesni svog učešća u ovom procesu i kako će ova tehnologija uticati na budućnost.

(Telegraf.rs)