Dragon Age The Veilguard recenzija: Povratak u Thedas koji će podeliti fanove

Posle dugogodišnje pauze nakon nekoliko neuspeha kao što su bili Mass Effect Andromeda i Anthem, nekada legendarni studio BioWare je pokušao da se vrati na velika vrata sa igrom Dragon Age: The Veilguard.

Dragon Age: The Veilguard smešten je u poznati svet Thedasa, ali s novim pretnjama i herojima. Igrači preuzimaju ulogu Ruka – misterioznog lika sa jedinstvenom vezom sa Velom, zavesom koja odvaja svet smrtnika od sveta duhova i magije. Kao Ruk, igrači dobijaju zadatak da okupe grupu kompanjona i istraže kako poremećaji u Velu prete da oslobode drevne bogove, moćne entitete koji su jednom gotovo uništili Thedas.

Preporučujemo

Priča se odvija oko glavnog sukoba s ovim starim bogovima koji žele da se oslobode i zavladaju svetom smrtnika. Ruk, zajedno s grupom saputnika, mora da zaustavi širenje haosa koje bi moglo da uništi svet. Igračima se naizgled nudi prilika da biraju između različitih puteva i odluka, a svaka od njih može donekle uticati na ishode priče, uključujući i sudbine kompanjona i sveta oko njih.

Iako novi igrači mogu uživati u ovom svetlu i mehanikama igre, dugogodišnji fanovi će možda primetiti zaokret u pristupu dizajnu i tonu igre, što The Veilguardu daje drugačiji karakter u odnosu na prethodne naslove serijala.

Impresivna grafika koja skriva nedostatke u dizajnu

Jedan od aspekata u kojem The Veilguard nesumnjivo blista je vizuelna prezentacija. Pejzaži Thedasa u ovoj igri su impresivno osmišljeni, sa bogatim detaljima u svakoj oblasti, od mračnih šuma do živopisnih trgova. Ovo je svakako korak napred za serijal u smislu čiste grafičke snage. Scenski prikazi, svetlosni efekti i sveukupna atmosfera lokacija uspevaju da igrače uvuku u svet Dragon Age-a, čak i kada im se drugi elementi igre ne dopadnu. BioWare je uspeo da stvori ambijent koji deluje živahno, i ponekad čak i filmski, ali tu nažalost prestaje veza sa korenima serijala.

Međutim, promenjeni stil teško je zanemariti. Sa naglašenim "Pixar" izgledom, igra vizuelno deluje više kao animirani film nego kao deo Dragon Age franšize. Dugogodišnjim fanovima ovo može biti oštar kontrast, jer su prethodne igre bile prepoznatljive po mračnom, često sirovom stilu koji je odražavao ozbiljnost sveta Thedasa. Ovde je taj realizam zamenjen šarenilom i svetlijim, neonskim tonovima koji, iako će možda biti privlačni novoj publici, gube autentičnost zbog koje je serijal dostigao kultni status.

Borba unapređena, ali dijalozi razočaravaju

Borbeni sistem je osvežen i nudi zabavne momente – kombinujući različite poteze, veštine i komboe, igrači mogu da uživaju u nešto bržoj i fluidnijoj borbi koja ponekad podseća na moderne akcione RPG igre. Borba je često moćna, što će vas možda zadržati da igrate čak i kada priča počne da bude "klimava".

S druge strane, dijalozi su često razočaravajući. Razmene među likovima često deluju kao proizvod prevelikog opreza, gde je svaka rečenica napisana sa namerom da bude neutralna i nikoga ne uvredi. U prošlim igrama, dijalozi su doprinosili izgradnji sveta i davali likovima dublji karakter, a ovde se taj element gubi u pokušaju da se održi "politički korektan" ton. Iako je pohvalno što su uključeni transrodni i nebinarni likovi, način na koji su ove teme implementirane deluje forsirano i više liči na pokušaj da se ispune određeni standardi, nego na stvarnu posvećenost raznolikosti.

Dizajn nivoa i kvestova

Jedna od najočiglednijih promena u The Veilguard je struktura misija i dizajn nivoa. Tradicionalni RPG pristup otvorenog sveta, sa misijama koje prirodno teku iz jedne oblasti u drugu, ovde je zamenjen centralnim hubom i nizom instanciranih nivoa. Svaka regija u kojoj se rešavaju kvestovi deluje kao nezavisna jedinica, što stvara utisak da je igra zamišljena kao multiplejer live service projekat, a ne klasična singlplejer avantura.

Kvestovi često zahtevaju besmisleno putovanje u različite gradove, samo da biste imali kratke interakcije ili par linija dijaloga, što narušava dinamiku i deluje kao nepotrebno razvlačenje radnje. Takav dizajn nivoa možda bi bio prikladan za kooperativnu igru, ali u singlplejer iskustvu deluje apsolutno neprirodno.

Zanimljivi likovi u dosadnom okruženju

U Dragon Age serijalu, likovi su uvek bili ključni deo igre, a The Veilguard se može pohvaliti raznovrsnim kompanjonima sa kojima igrači mogu graditi odnose. BioWare je uspeo da kreira likove sa kompleksnim ličnostima, koji su, bar na prvi pogled, zanimljivi za istraživanje. Međutim, u okruženju koje deluje plastično i neprirodno, ni najzanimljiviji likovi ne uspevaju da ostave dublji utisak. Emocionalne veze koje se razvijaju sa kompanjonima često deluju površno i prigušeno, a mnoge romantične scene, iako prisutne, nemaju dubinu kao u ranijim igrama.

Dragon Age: The Veilguard se suočava sa velikim izazovom - kako se modernizovati, a ostati veran fanovima koji su franšizu zavoleli zbog njene originalnosti. Igra uspeva da donese tehnološki napredak i vizuelne inovacije, ali u pokušaju da se približi modernoj publici, gubi svoj prepoznatljivi identitet. Ovo nije BioWare kojeg se fanovi sećaju - studio koji je stvorio igre kao što su Star Wars Knights of the Old Republic, originalni Dragon Age, i naravno, Mass Effect.

The Veilguard deluje kao pokušaj BioWare-a da postane novi Ubisoft - velik, privlačan, ali nažalost, bez suštine.

Konačna ocena: 6/10

(Telegraf.rs)