Otkrivamo do sada nepoznate podatke o srpskim gejmerima: Tehnološki zemljotres ruši svet koji poznajemo
Od fenomena gejminga do veštačke inteligencije, dodatno ubrzavanje civilizacije
U ekskluzivnom intervjuu za Telegraf.rs, Nebojša Rosić, kreator brenda Game changer i strateški partner najvećeg gejming festivala u ovom delu Evrope Games.con, otkriva nam zbog čega je gejming postao velika tema, i kako se probudio u ovoj oblasti jednog jutra pre dve godine.
- Vi ste novo ime u ovom polju. Odakle dolazite i šta vas je navelo da se posvetite ovim temama?
- Gejming industriju sam pasivno pratio poslednje dve decenije, sve do pre tri godine kada sam kopao dublje i shvatio koliko mogućnosti pruža čitavim mejnstrim industrijama, kao i tech ekosistemu. Mi se ne bavimo razvojem igara. Mi imamo drugu ulogu u ekosistemu.
Moj fokus je multiindustrijsko povezivanje, organizacija događaja u gejming i web3 svetu, čemu je umnogome pomoglo desetogodišnje iskustvo rada u reklamnoj industriji i medijskim kompanijama, koje su prve "uletele" u digitalnu transformaciju.
Gejming je u mojim mislima dugi niz godina (decenijama u svojstvu gejming konzumenta). Sada je u mom fokusu kako da industriju, zajednicu i nove tehnologije o kojima se priča u uskim krugovima pojedinaca, približimo svima, od ljudi koji se prvi put susreću sa ovom temom, do vrhunskih profesionalaca iz drugih ne-tech oblasti.
I sve to putem velikih multi industrijskih inicijativa i projekata, okrenutih jako velikom broju posetilaca.
- Kada govorimo o gejming industriji, zašto mislite da je ona jedna od ključnih u smislu razvoja u budućnosti?
- Gejming industrija je najbrže rastuća industrija sa eksponencijalnim rastom u poslednjih nekoliko godina. Ovaj rast prati i razvoj novih tehnologija koje su primenjive u gejming industriji, i filozofije gejming industrije koja je primenjiva u drugim oblastima.
Zbog toga radije posmatramo trendove koji oblikuju WEB3, AI, cloud, e-commerce, do sajber bezbednosti kao kao jedan transformacijski trend.
Razvoj industrije takođe stvara nove mogućnosti za sve zainteresovane strane u ekosistemu, od novih profesija do kompanija koje se prilagođavaju promenama kako bi opstale i bile u igri koju diktira tržište.
U svetu postoji više od 3 milijarde igrača sa tendencijom rasta i oko 900 miliona gejming stream pratilaca, tako da je jednostavan odgovor na potanje odakle ideja da budete deo ove scene i učestvovati u igri.
- Sprovedeno je prvo istraživanje gejming populacije u Srbiji. Možete li nam reći kako je došlo do istraživanja i koja je veličina gejming zajednice u Srbiji?
- Pred kraj prošle godine, u razgovoru sa Predragom Kurčubićem, koji je Managing Director Ipsos Srbija, pomenuo sam da nikada nije rađeno istraživanje o demografiji gejmera u ukupnoj populaciji Srbije.
Nakon mesec dana od razgovora, dobio sam e-mail iznenađenja sa Predragove adrese. Dobili smo prva merenja gejmng populacije u Srbiji od Ipsosa.
Po rezultatima istraživanja u ukupnoj populaciji Srbije, gejmeri učestvuju sa 46.4% od ukupnog broja građana starijih od 18 godina.
Možete li zamisliti kako bi ovaj rezultat izgledao da su u istraživanje uključene i osobe mlađe od 18 godina.
- Možete li nam reći nešto više o tome kako danas izgleda gejming demografija Srbije?
- Čitav niz fascinantnih podataka prati prvo istraživanje koje je Ipsos podelio sa nama.
Sa tim u vezi, veoma je zanimljivo videti kako izgleda starosna struktura igrača.
U populaciji: 18 - 29 godina, udeo gejmera je 60,6%, 30-39 godina udeo gejmera je 58,3%, 40 - 49 godina udeo raste na 59,5%
Očekivano u populaciji starijih od 66 godina, udeo gejmera je najmanji. Ali sa 23,3% gejmera u segmentu najstarijih, taj podatak je i dalje iznenađujući.
- Zašto skoro sve velike globalne kompanije ulaze u gejming industriju?
- Zato što je industrija igara najbrže rastuća industrija sa konstantnim eksponencijalnim rastom u poslednjih 10 godina. U naredne tri godine očekujemo rast od minimalnih 35% sa procenjenom vrednošću od 321 milijardi američkih dolara.
Takođe je dovoljno napomenuti da više od 1/3 sveta čine gejmeri, a u narednim godinama se procenjuje da će taj broj dostići polovinu svetske populacije.
Brojke govore same za sebe, pa je logično da veliki igrači na tržištu žele da budu deo ove scene i da uskoče u brzi voz.
- Sve češće čujemo termin gejmifikacija. O čemu se radi?
- Gejmifikacija je primena elemenata dizajna video igara i principa video igre u kontekstima i infustrijama koji nisu gejming. Takođe se može definisati kao skup aktivnosti i procesa za rešavanje problema korišćenjem ili primenom karakteristika gejming elemenata.
Gejming i elementi slični video igrama danas se koriste u gotovo svim industrijama. Neki klasični elementi igre su; poeni, značke i rang liste.
Gamifikacija kombinuje posao sa zabavom, što je zapravo njena glavna svrha.
To je način razmišljanja koji osigurava da čak i najrutinskiji zadatak postane izazovan i nagrađivan kroz zdrav osećaj konkurencije i hitnosti.
Danas sve kompanije i poslodavci mogu primeniti principe gejmifikacije na skoro svaki aspekt svog rada, od timske saradnje do dizajna proizvoda i isporuke proizvoda.
Ovo će nas dovodi do boljih rezultata uz veći nivo zadovoljstva za sve uključene u proces rada.
Brzi voz je stigao.
(Telegraf.rs)