Nemačka pokrajina napušta Windows u korist Linuxa, cilj im je digitalni suverenitet

Vreme čitanja: oko 1 min.

Pored digitalnog suvereniteta, razlozi za ovu promenu uključuju i težnju ka smanjenju troškova i povećanju bezbednosti IT sistema

Foto: Shutterstock.com

Pokrajina Šlezvig-Holštajn u Nemačkoj donela je odluku o zameni Windowsa i Office-a sa Linuxom i LibreOffice-om zbog težnje ka digitalnom suverenitetu i zaštiti podataka oko 30.000 zaposlenih u državnoj upravi. Ova promena predstavlja važan korak ka nezavisnosti od stranih tehnoloških giganta i omogućavanju evropskim IT firmama da se takmiče sa američkim i kineskim konkurentima.

Digitalni suverenitet označava zaštitu podataka građana od uplitanja stranih kompanija i promoviše upotrebu softvera otvorenog koda kao sredstvo za postizanje veće transparentnosti i nezavisnosti. Prema rečima ministra za digitalizaciju, Dirka Šredertera, odluka nije zasnovana samo na tehničkoj superiornosti Linuxa i LibreOfficea, već i na potrebi da se garantuje sigurnost podataka i omogući nezavisno delovanje u IT sektoru.

Pored digitalnog suvereniteta, razlozi za ovu promenu uključuju i težnju ka smanjenju troškova i povećanju bezbednosti IT sistema. Planirana je zamena Microsoft Office-a sa LibreOffice-om, Windows operativnog sistema sa Linux distribucijom koja tek treba da bude određena, kao i zamena specifičnih Microsoft programa sa ekvivalentnim softverom otvorenog koga kao što je Nextcloud, Open Xchange/Thunderbird, i Univention Active Directory konektora.

Ovaj potez Šlezvig-Holštajn pokrajine nije prvi takav slučaj u Evropi. Prethodno je i grad Minhen napravio sličnu tranziciju 2004. godine, koja je trajala do povratka na Windows, delimično zbog političkih odluka. Međutim, primer Šlezvig-Holštajna možda pokazuje obnovljeni interes i odlučnost evropskih vlada da preuzmu kontrolu nad svojom digitalnom infrastrukturom.

Inicijativa Šlezvig-Holštajna ukazuje na rastuću svest o važnosti digitalnog suvereniteta i nezavisnosti u tehnološkom sektoru, ne samo u Nemačkoj već i šire u Evropi. Očekuje se da će ovaj korak imati značajan uticaj na dalji razvoj i prihvatanje softvera otvorenog koda u državnim institucijama i potencijalno motivisati druge entitete da preispitaju svoje zavisnosti od stranih tehnoloških kompanija.

(Telegraf.rs)