Sećate li se njih? Flopi diskete i danas pokreću čitave flote putničkih aviona velikih kompanija
Na flopi staje sadržaj veličine 1,44 megabajta, manje od prosečne fotografije koju danas može da napravi mobilni telefon!
Iako smo na njih već i zaboravili, u pojedinim avionima koji svakodnevno lete po svetu i dalje se za apdejtovanje sistema koriste flopi diskovi. I to u velikom broju, zbog njihovih nadaleko poznatih limita.
Flopi disk je, za one mlađe koji sa njima nisu imali prilike da se sretnu, nekada služio kao prenosivi memorijski disk na kome smo čuvali podatke. Na flopi disk je mogao da stane sadržaj veličine 1,44 megabajta, što je manje od prosečne fotografije koju danas može da napravi mobilni telefon.
Preporučujemo
Elektranu možete sagraditi i u svom domu: Mladi naučnik napravo moćan izum od kućnih potrepština
Tri i po plate za jedan komp ili šverc sa Zapada: Kako su se 80-ih u Jugoslaviji kupovali računari?
Ako se pitate šta je onda moglo biti apdejtovano preko flopi diskova odgovor je - cela flota Boeing-a 747 koju je British Airways nedavno prizemljio, tj. poslao u penziju.
Konkretnije, radi se o avionima sa oznakom Boeing 747-400 koji nebom saobraćaju od osamdesetih godina prošlog veka. Tada su se za apdejtovanje njihovih operativnih sistema koristili flopi diskovi, piše ExtremeTech.
Vremenom je tehnologija vrtoglavo napredovala ali ovi sistemi su se pokazali kao pouzdani i efikasni, tako da ih je British Airways zadržao.
Pomenuti avioni možda i ne bi bili prizemljeni da nam se nije desila pandemija korona virusa koja je drastično smanjila vazdušni saobraćaj. Zbog pada broja letova prizemljene su starije letelice, među kojima i pomenuti tip Boeing aviona, prenosi B&F.
Kada su ti avioni povučeni iz saobraćaja kompanija, Pen Test Partners koja se bavi bezbednošću dobila je uvid u njihov način funkcionisanja. Ispostavilo se da su ove letelice imale softver kojem je bio potreban apdejt na svakih 28 dana kako bi avion imao podatke o dostupnim aerodromima, rutama, pistama i sl.
Pošto svi ti podaci nisu mogli da stanu na jedan flopi disk, bilo je potrebno čak osam ovakvih diskova kako bi se "osvežila" memorija aviona. Dakle, svakog meseca nadležni inženjer morao je da posećuje te avione, sa osam disketica u rukama, kako bi apdejtovao njihov sistem.
Jasno je da je ovakav način funkcionisanja prilično neefikasan, posebno danas kada se apdejtovanje može raditi preko interneta, ali to ne znači da će on biti iskorenjen. I dalje neki stariji avioni apdejtuju svoje sisteme pomoću flopi diskova. Pojedini stručnjaci kažu da je tako možda i bolje jer flopi diskovi nisu umreženi a samim tim nisu podložni ni hakerskim napadima.
(Telegraf.rs)