Njegov izum je jedan od najviše korišćenih uređaja današnjice: Preminuo tvorac kompjuterskog miša
"Morali smo nekako da ga nazovemo. 'Braon kutija sa dugmićima' nije upalila. Trebalo je da ima kratko ime. Očigledno kratko ime!"
Jedan od tvoraca prvog kompjuterskog miša Vilijam Ingliš, preminuo je u 91. godini. Inženjer i pronalazač rođen 1929. godine u Kentakiju, studirao je elektrotehniku pre nego što se priključio američkoj mornarici.
Prvog miša osmislio je još 1963. godine, vodeći se idejom kolege Daga Engelbarta dok su radili na prvim verzijama računara. Njegov izum postaće jedan od standardnih delova opreme dve decenije kasnije, kada su personalni računari postali masovno popularni.
Preporučujemo
Računar vam koči i "štuca" u radu? Očistite keš memoriju Windowsa i rešite problem!
Huawei MateBook X Pro - snaga bez kompromisa u elegantnom pakovanju
Bil Ingliš je postao prva osoba koja je koristila miša kada je napravio prototip tokom istraživačkog projekta Daga Englebarta na Istraživačkom institutu Stenford. Ideja je originalno Engelbartova, a on ju je opisao samo "u kratkim crtama" - dok je za izradu bio zadužen Bil Ingliš.
Njegova prva verzija miša bila je napravljena od drvene kutije sa jednim dugmetom - dok su se ispod nje nalazila dva kotrljajuća točka pod uglom od 90 stepeni koja su beležila horizontalno i vertikalno kretanje, piše BBC.
- Radili smo na sređivanju tekstova, cilj je bio da napravimo uređaj koji će moći da označi slova i reči - izjavio je Ingliš u Muzeju istorije kompjutera 1999. godine.
Dvojac je u eksperimentu zatražio od korisnika da isprobaju miša zajedno sa drugim uređajima poput olovke ili džojstika i otkrio da im je miš omiljen. Napisali su rad koji je bio ignorisan godinama.
Tokom demonstracije 1968. godine, miš je prvi put javno predstavljen - zajedno sa video konferencijama, obradom reči i nečemu sličnom internetu. Ova prezentacija će kasnije biti nazvana "majkom svih demonstracija", napisali su novinari.
Zašto je uređaj nazvan miš? Neke priče govore da je kabl podsećao na rep - druge da se kursor u to vreme zvao "mačka", kako je jurio nove pokrete uređaja.
- U prvom izveštaju smo morali nekako da ga nazovemo. "Braon kutija sa dugmićima" nije upalila. Trebalo je da ima kratko ime. Očigledno kratko ime! - izjavio je Ingliš.
Ingliš je napustio Istraživački institut Stenford 1971. godine, prešavši u istraživački centar Park. Upravo je tamo zamenio točkiće na mišu lopticom - dizajn koji će se koristiti sledećih nekoliko decenija. Sličan dizajn je ranije testirala i nemačka kompanija Telefunken.
(Telegraf.rs)