Virusi, Trojanci, Spyware, Malware - koja je razlika i kakvu štetu pravi svaki od njih

Poznavanje razlike može da vam sačuva dragocene podatke, pa i sam uređaj koji je zaražen.

Ako vas vaš antivirus softver štiti samo od kompjuterskih virusa, onda je prilično beskoristan.

Termin kompjuterski virus skovao je istraživač Fred Koen 1984. godine i odnosi se na program koji ubacuje svoj kod u druge programe. Kada se zaraženi program aktivira, virus se širi.

Preporučujemo

Ako primetite samo jednu od ovih 5 stvari - neko vam je hakovao telefon ili kompjuter!

Međutim, većina malicioznih programa danas nisu virusi jer oni koji ih prave žele novac, a teško je monetizovati virus.

Na svu sreću, moderni antivirus programi nude širok spektar zaštite. Ipak, postoji opasnost da se u nekom trneutku nađete u problemu i zato je važno da znate razliku između virusa, spywarea i malwarea kako biste ih zaustavili

pre nego što naprave veliku i nepopravljivu štetu.

Pretnje koje definiše metod replikacije

Virus se aktivira kada aktivirate zaraženi program, ili se pokrene sa zaraženog CD-a ili USB-a.

Virusi su uglavnom "tihi" kako bi se širili bez detekcije. Većinu vremena, kod virusa jednostavno zarazi nove programe i diskove. Onda, u određenom vremenakom trenutku krene da pravi probleme. Raniji virusi su bili krajnje destruktivni po uređaj koji pogode, dok danas za cilj imaju krađu ličnih podataka, šifri i bankovanih podataka.

Crvi (worms) su slični virusima, ali nije potrebon da aktivirate zaražen program da bi obavili svoj posao.

Crv se kopira sa jednog na drugi kompjuter i onda aktivira tu kopiju.

Mors crv, smišljen 1988. godine trebalo je da predstavlja samo pokaznu i krajnje bezbednu vežbu, dokaz koncepta, ali je na kraju napravio velike probleme na internetu jer je zbog brzine svog replikovanja zauzeo popriličnu količinu protoka interneta.

A tu su i takozvani Trojanci koji skrivaju maliciozni kod unutar naizgled korisne aplikacije. Iako isprva sve radi kako treba, na kraju se ispolji njegova razorna priroda.

Ova vrsta pretnje širi se kada korisnici ili internet sajtovi međusobno dele sadržaj.

Trojanci mogu da kreatoru zarade pare tako što će lažirati finansijske transakcije kako bi vas ostavili bez dinara na računu, a ima i onih koji kradu lične podatke koji posle završe na crnom tržištu.

Pretnje koje se definišu na osnovu ponašanja

Virusi, Trojanci i crvi se definišu po načinu na koji se šire. Drugi maliciozni programi definišu se p oonome šta rade.

Spyware se odnosi na softver koji špijunira vaš kompjuter i krade šifre ili druge lične podatke.

Adware izbacuje neželjene reklame koristeći podatke koje je ukrala spyware komponenta.

Bot ne uništava vaš kompjuter, već uz pomoć njega napada druge. Tiho se sakrije sve dok njegov vlasnik ne izda određenu komandu. Onda, zajedno sa stotinama ili hiljadama drugih zaraženih kompjutera radi ono što mu se kaže.

Ransomware drži vaš sistem kao taoca i traži otkup. Najčešće enkriptuje vaše lične podatke i zahteva isplatu pre nego što ih dekriptuje.

VIDEO: Ukrali gomilu kompjuterske opreme da bi "kopali" Bitkoin

(Telegraf.rs)