Šta će nam "klasični" mobilni u eri pametnih telefona: Kome još treba "cigla" kao Nokia 5110?

Današnji pametni telefoni moćniji su od najmoćnijih računara od pre neku deceniju, ali se i pored toga još uvek proizvode i "starinski" mobilni telefoni dovoljni samo za poziv i SMS

Naši pametni telefoni danas su u stanju da obavljaju milione operacija u sekundi, omogućavaju nam trenutni pristup ogromnom broju informacija, pomoć u poslu, kao i igranje zahtevnih 3D igara.

Iako su današnji pametni telefoni moćniji od najmoćnijih računara od pre neku deceniju, osim njih se proizvode i oni "starinski" mobilni telefoni, koji nemaju pristup internetu, i koji su dovoljni samo za poziv i slanje SMS poruka.

Preporučujemo

Upravo takvim telefonima nedavno se pozabavio sajt How To Geek, zapitavši se ko danas još uvek kupuje takve telefone i zašto?

Kratka istorija "klasičnih" telefona

Među klasične mobilne telefone ubrajamo sve one koji su mogli da vrše samo osnovne funkcije - obavljanje telefonskih razgovora i slanje SMS poruka. Bili su pravljeni za masovno tržište, ali nisu imali neku veću upotrebnu vrednost od dve osnovne. U tu grupu ubrajamo legendarne modele kao što su: Nokia 3310 i 5110, Ericsson T10 ili Motorola StarTac.

S vremenom, telefoni su dobijali sve više funkcija, mogućnost slanja foto i video poruka, kao i osnovnu mogućnost pregledanja internet putem WAP-a (Wireless Application Protocol).

Međutim, visoki troškovi i relativno loš kvalitet mreže drastično su ograničavali njihovu upotrebu, a većina ljudi je i dalje koristila telefone samo za osnovne potrebe. To vreme obeležili su modeli kao što su Nokia Communicator i prvi telefoni brenda BlackBerry.

"Klasični " telefoni u eri pametnih uređaja

Klasični mobilni telefoni nisu nestali pod naletom smartfona. Naročito su popularni u regionima kao što je podsaharska Afrika, gde su čak i najjeftiniji Android uređaji jednostavno preskupi za mnoge stanovnike.

Takođe je zanimljivo i to što postoji velika grana digitalna ekonomija usredsređena na klasične mobilne telefone. Najbolji primer za to je M-Pesa, servis koji služi stanovnicima afričkih država poput Kenije i Tanzanije da šalju i primaju novac putem SMS-a.

Na zapadu, međutim, klasični telefoni zauzimaju nešto drugačiju poziciju na tržištu. Oni su često popularan izbor starijih ljudi, koji se ne snalaze baš najbolje sa tehnologijom. A tu je i element nostalgije.

Mnogi savremeni telefoni su jednostavno unapređene verzije ranijih uređaja. Primer za to je Nokia, koja ima modernizovane verzije modela 3310, 8110 i 5310. Svi su to i dalje "osnovni" telefoni, ali sada imaju ekrane u boji, mogućnost muzičke reprodukciju i fotografisanja.

Ljudu takve telefone najčešće koriste kao "rezervu", ili u situacijama u kojima bi pametni telefon mogao da bude oštećen, kao što su npr. muzički festivali.

Ni tamo - ni ovamo

Postoje, međutim, uređaji koji se nalaze negde na sredini, između klasičnih mobilnih i savremenih pametnih telefona. Oni rade pod operativnim sistemom KaiOS, koji je zasnovan na Linux-u.

To su telefoni koji često podsećaju na uređaje iz vremena pre smartfona i često imaju fizičke tastature. Međutim, imaju i funkcije karakteristične za pametne telefone, kao što su Play Store, Web Browser ili Voice Assistant.

KaiOS je počeo kao Firefox OS, kada je Mozilla pokušala da stvori operativni sistem za mobilne uređaje koji bi bio dostojan rival Androidu i iOS-u. Najveća prednost je trebalo da bude upravo to što može da se pokrene i na jeftinijim i hardverski slabijim uređajima.

Ipak, Mozilla je 2017. odustala od svoje namere, ali je ono što je do tada urađeno, preuzela internet-zajednica, dalje razvijajući KaiOS. Tako je, u maju prošle godine, KaiOS zabeležio 100 miliona uređaja koji ga koriste.

Klasični mobilni telefoni, i njihove nove "rimejk" verzije još uvek su tu. Ipak, u bliskoj budućnosti bi ih mogao još više potisnuti dalji razvoj KaiOS-a. "Iza ugla vreba" i Android Go projekat kao pokušaj Google-a da svoj mobilni operativni sistem dovede i u niže klase pametnih uređaja.

(Telegraf.rs)