Da li znate šta je "Teorija mrtvog interneta"? Govorilo se o njoj pre 8 godina, a danas se čini kao realnost

Poreklo teorije datira iz diskusija na online forumima kao što su 4chan, negde oko 2016. ili 2017. godine

Internet, nekada hvaljen kao ultimativna platforma za ljudsku kreativnost i interakciju, danas se suočava sa egzistencijalnim pitanjem, poznatim kao "Teorija mrtvog interneta." Ova spekulativna teorija je tvrdila da će u nekom trenutku većinu sadržaja na internetu generisati veštačka inteligencija i botovi, a ne stvarni ljudi.

Teorija je sugerisala da će veliki deo interneta biti preplavljen automatski generisanim sadržajem koji je dizajniran da imitira ljudske interakcije, ali bez stvarne ljudske uključenosti.

Preporučujemo

Da li vam ovo zvuči kao trenutna realnost interneta? Da, i nama.

Poreklo teorije datira iz diskusija na online forumima kao što su 4chan, negde oko 2016. ili 2017. godine. Popularizovana je 2021. godine nakon što je jedan anonimni korisnik pod imenom IlluminatiPirate objavio post koji je izazvao veliku pažnju. U ovom postu, autor je izrazio zabrinutost da je internet postao mesto gde većinu aktivnosti obavljaju botovi i AI, čime se stvara iluzija ljudske prisutnosti. Teorija je dodatno dobila na zamahu kada je The Atlantic objavio članak o ovoj temi, što je izazvalo veliki interes i povećanje web saobraćaja oko ove teorije.

Teorija se zasniva na nekoliko ključnih premisa. Prva je da veliki deo sadržaja na internetu kreiraju "dobri botovi" koji služe za indeksiranje web stranica, prikupljanje feedova i nadgledanje saobraćaja. Međutim, veći problem predstavljaju "loši botovi" koji učestvuju u DDoS napadima, neovlašćenom prikupljanju podataka i slanju neželjenih poruka. Ovi botovi čine čak 52% ukupnog internet saobraćaja, što dovodi do pitanja o autentičnosti sadržaja koji konzumiramo.

Savremene tehnologije AI su dostigle nivo gde mogu da generišu sadržaj koji je skoro neprepoznatljiv od ljudskog. Ove tehnologije su sposobne da pišu članke, kreiraju slike i simuliraju interakcije na društvenim mrežama, što dodatno podržava ideju da je veliki deo interneta "mrtav". Proizvodnja sadržaja od strane AI podiže pitanja o autentičnosti i raznolikosti sadržaja na internetu, jer se stvara iluzija bogatstva i aktivnosti koje zapravo ne postoje.

Ekonomsk i operativni podsticaji za usvajanje AI su jaki. Automatizacija kreiranja sadržaja i korisničkih interakcija može značajno smanjiti troškove i povećati efikasnost, što čini AI atraktivnom opcijom za mnoge organizacije. Ovaj trend dovodi do toga da internet postaje prostor gde je prava ljudska kreativnost i interakcija sve ređa pojava. AI generisani sadržaj preti da zamagli granicu između stvarnog i veštačkog, što može dovesti do digitalnog okruženja u kojem preovlađuje neautentičan sadržaj.

Iako se može činiti da je koncept "mrtvog interneta" preteran, brzi tehnološki napredak čini ovu budućnost sve mogućnijom. AI je sve bolji u generisanju sadržaja koji je neprepoznatljiv od ljudskog, što otežava razlikovanje autentičnih online interakcija. Ova evolucija može dovesti do digitalnog okruženja gde je teško razaznati autentičnost sadržaja i interakcija. Perspektiva navigacije digitalnim pejzažem u kojem je autentičnost konstantno dovedena u pitanje ističe hitnost rešavanja ovog problema.

Teorija "Mrtvog interneta" izaziva nas da preispitamo našu percepciju interneta kao prostora za ljudsku povezanost i kreativnost. Kako internet postaje sve više zasićen AI generisanim sadržajem, važno je pronaći balans između korišćenja AI za unapređenje digitalnih iskustava i očuvanja autentičnosti ljudskog izraza.

(Telegraf.rs)