Emodžiji nisu univerzalni: Pol, starost i kultura utiču na njihovo tumačenje

Nedavna studija otkriva da način na koji tumačimo emodžije zavisi od našeg pola, godina i kulturnog okruženja

U savremenom digitalnom dobu, emodžiji su postali neizostavni deo naše svakodnevne komunikacije, nudeći širok spektar emotivnih izraza kroz jednostavne, ali moćne simbole. Međutim, jedna studija Univerziteta u Notingemu bacila je novo svetlo na to kako različiti faktori kao što su pol, starost i kultura mogu uticati na način na koji interpretiramo ove digitalne hijeroglife.

Istraživanje, objavljeno u februaru u časopisu Plos One, uključilo je 523 učesnika iz Kine i Velike Britanije, starosne dobi od 18 do 84 godine. Analizirano je šest emodžija sa četiri različite platforme (Apple, Android, Windows i WeChat) koji predstavljaju šest emocija: sreću, gađenje, strah, tugu, iznenađenje i ljutnju.

Preporučujemo

Istraživanje je pokazalo da su žene bile nešto preciznije u identifikaciji emodžija koji izražavaju sreću, strah, tugu i ljutnju. Ova preciznost nije se toliko odnosila na tačnost prepoznavanja, koliko na to da su žene češće od muškaraca emodžije etiketirale na način koji se poklapao sa interpretacijama istraživačkog tima. Drugim rečima, bilo je više saglasnosti između žena i autora studije u tumačenju šta određeni emodžiji predstavljaju.

Istraživanje je pokazalo da nije bilo razlike između polova u načinu kako su interpretirani emodžiji izražavanja iznenađenja i gađenja. Zapravo, emodži koji prikazuje gađenje bio je jedinstven jer u njegovoj interpretaciji nisu uočene razlike ni po osnovu pola, ni starosti, ni kulture. Ovo bi moglo sugerisati da ljudi generalno manje koriste emodžije za izražavanje negativnih emocija, što može učiniti te emodžije težim za prepoznavanje ili razumevanje u različitim kontekstima.

Studija takođe otkriva da mlađi učesnici imaju "prednost u tačnosti" kada je u pitanju interpretacija emodžija, što se delimično objašnjava većom upoznatošću sa simbolima. Kulturne razlike su se pokazale kao najznačajniji faktor, pri čemu su britanski učesnici bili precizniji u povezivanju emodžija sa odgovarajućim emocijama u odnosu na učesnike iz Kine.

Agnes Sampietro, profesorka na Univerzitetu Jaume I u Španiji, naglašava težinu u pronalaženju univerzalnih funkcija emodžija, dok Kristina Vela, potpredsednica Univerziteta u Valjadolidu, ističe da značenje ovih simbola proizlazi iz načina na koji se koriste, u okviru određene kulturne zajednice.

Iako studija Univerziteta u Notingemu pruža uvid u složenost digitalne komunikacije i interpretacije emodžija, istraživači naglašavaju da razlike u identifikaciji emodžija ne predstavljaju nužno prepreku u komunikaciji. Na kraju, emodžiji su tu da obogate našu digitalnu komunikaciju, ali je na nama da im damo značenje.

(Telegraf.rs)