Iznenađujući obrt: Mladi češće žrtve sajber prevara nego stariji

Vreme čitanja: oko 2 min.

Ove generacije, koje su svoj život uveliko proživele onlajn, pokazale su se podložnijim prevarama uprkos, ili možda baš zbog, svoje povezanosti i prisutnosti na internetu

Foto: Shutterstock

S obzirom na široko rasprostranjeno mišljenje da su starije osobe sklonije tome da budu žrtve onlajn prevara, nova studija donosi iznenađujući zaključak – milenijalci i pripadnici generacije Z su u stvarnosti češće na meti sajber kriminalaca.

Ova dinamična grupa koja je od malih nogu ukorak s digitalnim trendovima zapravo se suočava s većim izazovima u očuvanju svoje onlajn bezbednosti.

U skorijoj analizi koju je objavio Avast, a koja se temelji na istraživanjima kompanije Deloitte, razbija se stereotip o starijim korisnicima kao glavnim metama onlajn prevara. Iako bi se očekivalo da su manje tehnološki sposobni pojedinci lakši plen za sajber prevarante, milenijalci i generacija Z su ti koji se zapravo češće nalaze u rizičnim situacijama.

Ove generacije, koje su svoj život uveliko proživele onlajn, pokazale su se podložnijim prevarama uprkos, ili možda baš zbog, svoje povezanosti i prisutnosti na internetu.

Statistike kažu da su mladi izloženi većem riziku – sa 16% verovatnoće da postanu žrtve onlajn prevara, u poređenju sa samo 5% kod starijih korisnika. Ova statistika izaziva zabrinutost i postavlja pitanje – gde leži slabost ove digitalno osvešćene demografije?

Jedan od razloga je konstantna onlajn aktivnost – milenijalci i članovi generacije Z koriste širok spektar uređaja i servisa, što otvara više mogućnosti za napade. Takođe, ovaj trend "uvek dostupan" dovodi do brisanja granica između ličnog i poslovnog, što sajber kriminalcima olakšava pristup važnim podacima. Pored toga, navika korišćenja istih uređaja za rad i zabavu povećava šanse da jedan uspešan napad može imati višestruke posledice, kako na privatnom, tako i na profesionalnom planu.

Avast naglašava da je ključna dobra zaštita uređaja, ali i oprezan pristup korišćenju online servisa. Preporučuje se sledeće:

  • Svaki uređaj bi trebalo da ima najnoviji antivirusni softver, firewall i da koristi jake i unikatne lozinke.
  • Budite oprezni sa neželjenim porukama ili emailovima koji traže lične informacije, uvek proverite autentičnost pošiljaoca.
  • Dvostruka autentifikacija gde god je to moguće dodatno pojačava sigurnost naloga.
  • Redovno ažuriranje softvera, kako na privatnim tako i na poslovnim uređajima, neophodno je za zatvaranje sigurnosnih rupa koje hakeri mogu iskoristiti.
  • Edukacija o najnovijim sajber pretnjama i načinima njihovog delovanja može pomoći u prepoznavanju potencijalno štetnih situacija.

Konačno, sajber bezbednost treba da bude predmet pažnje kako pojedinaca, tako i organizacija koje zapošljavaju mlade ljude. Adekvatna edukacija i implementacija najboljih praksi u sajber bezbednosti može znatno smanjiti rizik i zaštiti kako pojedince tako i celokupnu digitalnu infrastrukturu. Dok tehnologija napreduje, i pretnje postaju složenije, stoga je konstantna vigilanca i spremnost na adaptaciju neophodna u borbi protiv digitalnih pretnji.

Sa sajber kriminalom koji ne bira svoje žrtve, svako od nas može biti na udaru. Ovo istraživanje nas podseća da niko nije imun na onlajn pretnje i da je konstantna opreznost ključ uspešne odbrane.

(Telegraf.rs)